„Alij Rande“, reče Loijal, „biće nam potrebni meseci da stignemo do Tomanske glave. Zbog čega misliš da će nas Fejn tamo čekati?“
„Čekaće.“
„Bio sam do sada s tobom, Rande. Zašto bih sada odustao?“ Loijal izvadi kesu i lulu i poče da je puni duvanom. „Vidiš, dopadaš mi se. Sviđao bi mi se čak i da nisi ta’veren. Možda mi se uprkos tome sviđaš. Jeste da me do guše uvaljuješ u vrelu vodu. U svakom slučaju, idem s tobom.“ Povuče lulu da proveri cug, a onda uze iver iz kamene posude na kaminu i zapali ga na plamenu sveće. „A mislim i da ne možeš zaista da me sprečiš.“
„Pa, ja idem“, ubaci se Met. „Fejn još ima onaj bodež, stoga idem. Ali ta stvar oko služakanja ima da prestane večeras.“
Perin uzdahnu. U njegovim žutim očima videlo se da se preispituje. „Pretpostavljam da ću i ja poći.“ Trenutak kasnije se isceri. „Neko mora da pazi da Met ne upadne u nevolje.“
„Čak ni vešta prevara“, promrmlja Ingtar. „Nekako ću uhvatiti Bartanesa nasamo i otkriti istinu. Nameravam da pronađem Rog, a ne da jurim prazne priče.“
„Možda i nije prevara“, oprezno kaza Verin. Izgledalo je kao da proučava pod pred svojim nogama. „U tamnicama Fal Dare ostalo je nešto. Natpisi koji su uputili na vezu između onoga što se te noći odigralo“ – uputi brz pogled Randu ispod namrštenih obrva – „i Tomanske glave. Još ih ne razumem potpuno, ali verujem da moramo otići na Tomansku glavu. I verujem da ćemo tamo pronaći Rog.“
„Čak i da idu na Tomansku glavu“, reče Ingtar, „dok mi tamo stignemo, Fejn ili neki drugi Prijatelj Mraka može sto puta da dune u Rog, i heroji vraćeni iz groba jahaće za Senku.“
„Fejn je mogao da dune u Rog sto puta otkako je napustio Fal Daru“, odvrati mu Verin. „A mislim da bi to i učinio, da može da otvori kovčeg. Moramo da brinemo što će možda pronaći nekoga ko zna kako se otvara. Moramo da ga pratimo Putevima.“
Perin oštro diže glavu, a Met se promeškolji u stolici. Loijal tiho zaječa. „Čak i da se nekako provučemo pored Bartanesovih stražara“, kaza Rand, „mislim da će Mahin Šin još biti tamo. Ne možemo da upotrebimo Puteve.“
„Koliko bi nas moglo da se ušunja na Bartanesovo zemljište?“, odgovori Verin odbacivši to. „Ima drugih Kapija. Steding Tsofu nije daleko od grada, na jugoistoku. To je mlad steding. Ponovc otkriven tek pre nekih šest vekova, ali tada su Starešine Ogijera još gajile Puteve. Kod Stedinga Tsofu biće Kapija. Tamo je, i mi ćemo pojahati u zoru.“
Loijal zaječa malo glasnije, ali Rand nije znao da li je to zbog Kapije ili stedinga.
Izgledalo je da Ingtar i dalje nije ubeđen, ali Verin beše neumoljiva kao snežna lavina. „Naredićeš svojim vojnicima da se spreme, Ingtare. Pošalji Hurina da to kaže Unu, pre no što pođe u krevet. Mislim da bi svi trebalo da pođemo na spavanje što pre. Ovi Prijatelji Mraka već su stekli najmanje dan prednosti u odnosu na nas. Nameravam da sutra to što više nadoknadimo.“ Punačka Aes Sedai ponašala se toliko odlučno da je već vodila Ingtara ka vratima i pre no što je ućutala.
Rand je pošao napolje s ostalima, ali kod vrata stade kraj Aes Sedai, posmatrajući Meta koji se udaljavao hodnikom osvetljenim svećama. „Zašto tako izgleda?“, upita je. „Mislio sam da ste ga Izlečile. Ili da ste mu bar dale dovoljno vremena.“
Ona sačeka dok Met i ostali ne pođoše uz stepenište pre no što mu odgovori. „Očigledno nije uspelo onoliko dobro koliko smo verovale. Bolest se kod njega zanimljivo razvila. Snaga mu je ostala; mislim da će to do kraja zadržati. Ali telo mu kopni. Rekla bih da mu je ostalo najviše još nekoliko nedelja. Vidiš, ima razloga za žurbu.“
„Nije mi potrebno mamuzanje, Aes Sedai“, odgovori Rand, tvrdim glasom izgovorivši titulu.
„A šta je s tobom, Rande al’Tore? Da li se ti dobro osećaš? Da li se još boriš, ili si se predao Točku?“
„Jašem s tobom da pronađem Rog“, odgovori joj. „Sem toga, ničeg nema između mene i bilo koje Aes Sedai. Razumeš li me? Ničeg!“
Ona ne odgovori, i on ode od nje. Ali kada se okrenu da pođe uz stepenište, vide da ga još gleda. Njene tamne oči posmatrale su ga oštro i zamišljeno.
Zora je već zarudela kada se Tom Merilin vratio u
