„Jeste li vas dvojica blesavi?“, ljutito upita Met. Luk mu je još bio prebačen preko leđa. „Baš me briga ako su Aijelke. To su žene.“
„Prestanite s tim!“, uzviknu Verin. „Smesta da ste prestali!“ Aijelke nisu ni zastale, a Aes Sedai ljutito i nemoćno stisnu pesnice.
Met stavi nogu u uzengije. „Odlazim“, izjavi. „Čujete li me? Nemam nameru da ostanem da me izbodu tim stvarima, niti imam nameru da strelom gađam ženu!“
„Pakt!“, vikao je Loijal. „Setite se Pakta!“ To nije imalo ništa više uticaja od molbi Verin i Erit.
Rand shvati da se i Aes Sedai i ogijerska devojka drže podalje od Aijelki. Pitao se da li je Met u pravu. Nije bio siguran da bi mogao da povredi ženu čak i ako zaista pokušava da ga ubije. Činjenica da Aijelke nisu ni trideset koraka daleko, čak i da uspe da stigne do Riđana, pomogla mu je da odluči. Pretpostavljao je da ta kratka koplja mogu toliko da se bace. Dok su se žene približavale, i dalje pognute, spremnih kopalja, on prestade da brine kako da ih ne povredi i poče da brine kako da one ne povrede njega.
Nervozno potraži prazninu, i ona dođe. Oko nje je plutala udaljena misao da je to samo praznina. Sjaj saidara nije bio tu. Praznina je bila praznija no što se sećao da je ikada bila, veća, nalik na glad dovoljno veliku da ga proždere. Glad za još nečim; trebalo je da bude još nečeg.
Odjednom Ogijer stade između dve grupe. Njegova tanka brada se tresla. „Šta ovo treba da znači? Ostavite oružje.“ Zvučao je zaprepašćeno. „Za vas“ njegov ljutit pogled obuhvati Ingtara, Hurina, Randa i Perina, a ni Met nije bio pošteđen, uprkos praznim rukama „ima nekog opravdanja, ali za vas...“, okrenu se ka Aijelkama, koje su stale. „Jeste li zaboravile Pakt?“ Zene otkriše glave i lica tako brzo da je izgledalo kao pokušaj pretvaranja da nikada i nisu bili pokriveni. Devojčino lice jarko je pocrvenelo, a druge dve žene izgledale su posramljeno. Jedna od starijih, ona s crvenkastom kosom, reče: „Oprosti nam, Drvobrate. Sećamo se Pakta, i ne bismo otkrile čelik, ali nalazimo se u zemlji Drvoubica, gde su svi protiv nas, i videle smo naoružane ljude.“ Rand vide da su joj oči sive kao njegove.
„U stedingu ste, Rijan“, nežno odgovori Ogijer. „Svi su bezbedni u stedingu, sestrice. Ovde nema borbe i niko ne diže ruku na druge.“ Ona posramljeno klimnu, a Ogijer pogleda Ingtara i ostale. Ingtar vrati mač u kanije, kao i Rand, mada ne tako brzo kao Hurin, koji je izgledao skoro podjednako posramljeno kao Aijelke. Perin nije ni izvukao sekiru do kraja. Kada pusti balčak, Rand pusti i prazninu, i strese se. Praznina ode, ali za sobom ostavi svoj odjek koji je lagano bledeo kroz njega, kao i želju da je nešto ispuni.
Ogijer se okrenu ka Verin i pokloni. „Aes Sedai, ja sam Džuin, sin Lasela, sina Laudovog. Došao sam da vas odvedem do Starešina. Zele da znaju zašto je Aes Sedai došla među nas, praćena naoružanim ljudima i jednim od naših mlađih.“ Loijal se pogrbi kao da pokušava da nestane.
Verin sa žaljenjem pogleđa Aijelke, kao da je želela da priča s njima, a onda pokaza Džuinu da pođe, i on je povede bez ijedne reči. Loijala nije ni pogledao.
Nekoliko trenutaka Rand i ostali stajali su u neprilici naspram tri Aijelke. Barem je Randu bilo nelagodno. Ingtar je delovao mirno kao kamen. I izraz lica mu je bio takav. Aijelke su možda skinule velove, ali i dalje su držale koplja. Posmatrale su četvoricu ljudi kao da pokušavaju da vide šta je u njima. Naročito je Rand privlačio sve gnevnije poglede. Cu kada najmlađa žena promrmlja: „Nosi mač“, glasom koji je bio mešavina užasa i prezira. A onda njih tri odoše, zastavši da pokupe drvenu činiju, osvrćući se preko ramena ka Randu i ostalima sve dok nisu nestale među drvećem.
„Device koplja“, promrmlja Ingtar. „Nikada ne bih pomislio da će stati kada pokriju lica. Svakako ne zbog nekoliko reči.“ Pogleda Randa i njegova dva prijatelja. „Trebalo bi da vidite juriš Crvenih štitova, ili Kamenih pasa. Kao da pokušavaš da zaustaviš lavinu.“
„Neće prekršiti Pakt kada smo ih podsetili“, uz osmeh reče Erit. „Došle su po pevano drvo.“ U glasu joj se ču ponos. „Imamo dva Drvopevača u Stedingu Tsofu. Oni su sada retkost. Čula sam da Steding Šangtai ima mladog Drvopevača koji je veoma nadaren, ali mi imamo dvojicu.“ Loijal pocrvene, ali ona to izgleda nije primetila. „Ako biste pošli sa mnom, pokazaću vam gde možete da čekate dok Starešine ne završe.“
Dok su je pratili, Perin promrmlja: „Pevano drvo, nije nego. One Aijelke traže Onoga Koji Dolazi Sa Zorom.“
A Met suvim glasom dodade: „Tebe traže, Rande.“
„Mene! To je ludost. Zbog čega misliš...“
