Ućuta kada ih Erit uvede u jednu divljim cvećem pokrivenu kuću, očigledno namenjenu ljudskim gostima. Sobe su bile dvadeset koraka široke, oslikanih tavanica dobra dva hvata iznad poda, ali Ogijeri su se potrudili što su više mogli da načine nešto što bi ljudima bilo udobno. Nameštaj je ipak bio malo prevelik, stolice dovoljno visoke da noge ne dotiču pod, sto viši od Randovog struka. Hurin je, ako ne i ostali, mogao ne saginjući se da uđe u kamin, koji kao da je bio izvajan vodom, a ne rukama. Erit sumnjičavo odmeri Loijala, ali on joj pokretom pokaza da ne treba da brine i odvuče jednu stolicu u ugao koji se nije dobro video s vrata.
Cim ogijerska devojka ode, Rand odvuče Meta i Perina u stranu. „Kako to misliš da mene traže? Zašto? Iz kog razloga? Gledale su pravo u mene, i otišle.“
„Gledale su te“, iscerivši se odgovori Met, „kao da se mesec dana nisi kupao, i pored toga valjao s ovcama.“ Osmeh mu se izgubi. „Ali može biti da tebe traže. Sreli smo još jednog Aijela.“
Rand je sa sve većim zaprepašćenjem slušao njihovu priču o susretu na Rodoubičinom bodežu. Met je ispričao veći deo, ali Perin ga je povremeno ispravljao, kada bi počeo suviše da ulepšava. Met je napravio veliku predstavu od toga koliko su Aijeli opasni i kako se susret zamalo nije pretvorio u bitku.
„A budući da si ti jedini Aijel koga znamo“, završi, „pa, to bi mogao biti ti. Ingtar kaže da Aijeli nikada ne žive van Pustare, tako da mora da si ti jedini.“
„Mislim da nije smešno, Mete“, odreza Rand. „Ja nisam Amirlin kaše da jesi. Ingtar misli dajesi. Tam kaže... Bioje bolestan, u groznici. Presekli su korenove koje je mislio da ima, Aes Sedai i Tam, mada je Tam bio suviše bolestan da bi znao šta priča. Sasekle su ga i pustile da ga nosi vetar, a onda ponudile nešto novo da se uhvati. Lažni Zmaj. Aijel. Nije mogao da prihvati te korenove. Neće to učiniti. „Možda nisam ničiji, ali Dve Reke su jedini dom koji znam.“
„Ništa nisam time mislio“, pobuni se Met. „Samo... Nek sam spaljen, Ingtar kaže da jesi. Masema kaže da jesi. Urijen bi ti mogao biti rođak, a da Rijan obuče haljinu i kaže da ti je tetka, i ti bi poverovao. Oh, dobro. Nemoj tako da me gledaš, Perine. Ako kaže da nije, u redu. Kakve veze ima?“ Perin odmahnu glavom.
Ogijerske devojke doneše im vodu i ubruse da se umiju i operu ruke, kao i sir, voće i vino u kositrenim peharima trunčicu prevelikim da bi lagodno ležali u ruci. Dođoše i druge Ogijerke. Sve su nosile izvezene haljine. Pojavile su se jedna po jedna, sve u svemu njih desetak, da pitaju da li je ljudima udobno, da li im je nešto potrebno. Svaka je obratila pažnju na Loijala pre no što je otišla. On je s poštovanjem odgovarao, ali Rand nikada nije čuo da tako malo priča. Stajao je s ogijerskom knjigom drvenih korica prigrljenom uz grudi kao da je štit, a kada su otišle, skupio se u stolici s knjigom ispred lica. Knjige u kući bile su jedina stvar neprilagođena ljudskoj veličini.
„Samo oseti taj vazduh, lorde Rande“, reče Hurin, uz osmeh napunivši pluća. Stopala su mu visila s jedne od stolica za stolom; mlatarao je njima poput malog dečaka. „Nikada nisam mislio da većina mesta ima loš miris, ali ovo... Lorde Rande, mislim da ovde nikada nije bilo ubistava. Čak ni povređivanja, izuzev nesreća.“
„Steding bi trebalo da je za sve bezbedan“, reče Rand. Gledao je Loijala. „U svakom slučaju, tako je u pričama.“ Proguta poslednji zalogaj sira i ode ka Ogijeru. Met pođe za njim s peharom u ruci. „Šta je bilo, Loijale?“, upita Rand. „Otkad smo došli ovamo, nervozan si kao mačka u štenari.“
„Nije ništa“, odgovori Loijal, s nelagodom pogledavši vrata krajičkom oka.
„Plašiš li se da će otkriti kako si napustio Steding Šangtai bez dozvole tvojih Starešina?“
Loijal se divlje osvrnu. Čube na ušima su mu se tresle. „Ne pričaj to“, prosikta. „Ne gde neko može da čuje. Ako saznaju...“ Uz dubok uzdah, zavali se u stolicu, pogledavši Randa i Meta. „Ne znam kako to rade ljudi, ali među Ogijerima... Ako devojka vidi momka koji joj se dopada, ode kod svoje majke. Ili ponekad majka vidi nekoga za koga misli da je prikladan. U svakom slučaju, ako se slože, devojčina majka ode kod momkove, i sledeća stvar brak je dogovoren.“
„Zar momka niko ništa ne pita?“, s nevericom upita Met.
