Kao i sve sobe polaznica, bila je to mala soba bez prozora. Ninaevi je trebalo tri koraka da pređe od jednog do drugog belog zida. Ninaevina soba bila je mnogo veća, ali budući da nije stekla prijateljice među Prihvaćenima, dolazila je u Egveninu sobu kada je imala potrebu da priča s nekim, ak i u trenucima kao sada, kada uopšte nije pričala. Sićušna vatra u uskom ognjištu fino je grejala, uprkos prvim jesenjim mrazevima, mada Egvena nije bila sigurna da će tako dobro služiti kada dođe zima. Mali radni sto bio je sve od nameštaja, a njene stvari uredno su visile sa niza vešalica na zidu, ili bile na kratkoj polici iznad stola. Polaznice su obično bile suviše zauzete da provode vreme u svojim sobama, ali danas je bio slobodan dan. Svega treći otkad su ona i Ninaeva došle u Belu kulu.
„Elsa je danas zurila u Galada, dok je vežbao sa Zaštitnicima“, reče Min ljuljajući se na tronošcu.
