„Bila bi mrtva. A onda ne bi bila ni od kakve koristi. Ni sebi, ni njima. Diži se sada na noge i očisti haljinu.“ Ninaeva poče da kopa po bisagama tražeči četku za kosu. „I očešljaj se.“
Elejna polako ustade i uz slab osmeh uze četku. „Zvučiš kao Lini, moja stara dadilja.“ Poče da se češlja, mršteći se dok je razmrsivala čvorove. „Ali kako ćemo im pomoći, Ninaeva? Ti si možda snažna kao puna sestra kada si besna, ali i oni imaju žene koje usmeravaju. Ne mogu da verujem da su Aes Sedai, ali kao da jesu. Ne znamo čak ni u kom pravcu su ih odveli.“ „Na zapad“, odgovori Ninaeva. „Ono stvorenje Surot spomenula je Falme, a to je zapadno od Tomanske glave. Ići ćemo u Falme. Nadam se da je Lijandrin tamo. Nateraću je da proklinje dan kada joj je majka prvi put ugledala oca. Ali mislim da najpre moramo da pronađemo nešto odeće kakva se ovde nosi. Videla sam u Kuli žene iz Tarabona i Domana. Odeća koju su one nosile ni najmanje ne liči na ovo što mi imamo. U Falmeu bi se videlo da smo stranci.“
„Nemam ništa protiv domanske haljine mada bi majka sigurno doživela srčani udar ako bi ikada saznala da sam je nosila, a Lini bi mi zvocala do kraja života ali čak i da pronađemo neko selo, možemo li sebi priuštiti nove haljine? Ne znam koliko ti novca imaš, ali ja imam samo deset zlatnika i možda dvaput toliko srebrnjaka. To će nam trajati dve ili tri nedelje, ali ne znam šta ćemo posle toga.“
„Nekoliko meseci kao polaznica u Tar Valonu“, smejući se reče Ninaeva, „nije te sprečilo da razmišljaš kao naslednica prestola. Nemam ni desetinu onoga što ti imaš, ali sve skupa trajaće nam dva ili tri meseca, i to udobnog života. Ako malo pripazimo, i duže. Nemam nameru da kupujemo haljine, a u svakom slučaju neće biti nove. Moja haljina od sive svile dobro će nam poslužiti, sa svim tim biserima i zlatnim nitima. Ako ne budem mogla da pronađem ženu koja će za nju trampiti dve ili tri dobre haljine za svaku od nas, daću ti ovaj prsten, i ja ću biti polaznica.“ Uzjaha i podiže Elejnu iza sebe.
„Šta ćemo da radimo kada stignemo u Falme?“, upita Elejna kada se smesti.
„Ne znam dok ne stignemo.“ Ninaeva zaustavi konja. „Jesi li sigurna da želiš ovo da radiš? Biće opasno.“
„Opasnije no što je za Egvenu i Min? One bi pošle za nama da smo mi na njihovom mestu; znam da bi tako bilo. Hoćemo li čitavog dana da stojimo ovde?“ Elejna mamuznu kobilu i ona pojuri.
Ninaeva okrenu konja sve dok im sunce, koje još nije dospelo do zenita, nije sijalo pravo u leđa. „Moraćemo da budemo oprezne. Aes Sedai koje mi znamo mogu da prepoznaju ženu koja je u stanju da usmerava samo ako su joj nadohvat ruke. Ove Aes Sedai možda su u stanju da nas prepoznaju u gomili ako nas traže. Bolje da pretpostavimo da je tako.“ Svakako su tražile Egvenu i mene. Ali zašto?
„Da, oprezne. I ranije si bila u pravu. Nećemo im pomoći ako i nas uhvate.“ Elejna na trenutak ućuta. „Misliš li da su sve to bile laži, Ninaeva? Ono što nam je Lijandrin ispričala, da je Rand u opasnosti? I ostali? Aes Sedai ne lažu.“
Sada Ninaeva zaćuta, setivši se kako joj je Šerijam pričala o zakletvama koje žena polaže kada postaje puna sestra, zakletvama izgovorenim unutar ter’angreala koji ju je vezivao za njih. Nijednu neistinitu reč ne izgovoriti. To je bila jedna od njih, ali svi su znali da istina koju Aes Sedai govori ne mora biti istina koju misliš da čuješ. „Mislim da u ovom trenutku Rand greje noge ispred Agelmarovo^ kamina u Fal Dari“, reče. Ne mogu sada da brinem za njega. Moram da mislim na Egvenu i Min.
„Valjda je tako“, odgovori Elejna uzdahnuvši. Promeškolji se iza sedla. „Ako ima mnogo do Falmea, Ninaeva, očekujem da pola puta ja budem u sedlu. Ovo nije baš udobno sedište. Nikada nećemo stići do Falmea ako čitavim putem pustiš konju da određuje korak.“
Ninaeva potera kobilu u brz kas, a Elejna ciknu i uhvati je za plašt. Ninaeva reče sebi da će se smenjivati u sedlu i da se neće žaliti ako Elejna potera konja u galop, ali uglavnom nije obraćala pažnju na uzdahe žene iza nje koja se truckala. Bila je suviše zaokupljena nadom da će pre no što stignu u Falme prestati da se plaši i početi da besni.
Povetarac posta svežiji, hladniji i oštriji. Bio je to nagoveštaj nastupajućeg mraza.
Grmljavina je tutnjala preko tmurnog popodnevnog neba. Rand još više navuče kapuljaču svog plašta, nadajući se da će se barem malo zaštiti od hladne kiše neće ući unutra. Riđan je uporno koračao kroz blatnjave bare. Randova kapuljača bila je potpuno mokra, kao i plašt na njegovim ramenima. Fini crni kaput koji je nosio bio je podjednako mokar i hladan. Još malo, pa će umesto kiše padati sneg ili ledena kiša. Uskoro će pasti sneg. Ponovo. Ljudi u selu kroz koje su prošli rekoše da je ove godine već dvaput snežilo. Zadrhtavši, Rand skoro požele da pada sneg. Onda bar ne bi bio mokar do gole kože.
