Ingtar sjaha ispred jedine veće zgrade koja je ostala. Na škriputavoj tabli nad vratima bila je naslikana žena koja žonglira zvezdama, ali nije bilo imena. Kiša se slivala u dva potočića niz uglove zgrade. Verin žurno uđe dok je Ingtar govorio: „Uno, pretraži sve kuće. Ako je neko ostao, možda nam može reći šta se ovde dogodilo, i možda još nešto o tim Seanšanima. Ako pronađeš nešto hrane, donesi i to. I ćebad.“ Uno klimnu i poče da izdaje naređenja. Ingtar se okrenu ka Hurinu. „Šta osećaš? Da li je Fejn ovuda prošao?“
Hurin protrljavši nos odmahnu glavom. „Ne on, moj lorde. Ni Troloci. Ali ko god da je prošao, ostavio je smrad za sobom.“ Pokaza ka srušenim kućama. „Bilo je ubijanja, moj lorde. Unutra je bilo ljudi.“
„Seanšani“, prosikta Ingtar. „Uđimo. Ragane, pronađi neku štalu za konje.“
Verin je već zapalila vatru u oba velika kamina na krajevima trpezarije i grejala ruke kraj jednog od njih. Njen mokri plašt bio je raširen preko jednog od stolova. Pronašla je i nekoliko sveća, koje su sada gorele na stolovima, prilepljene za njih. Mir i tišina, izuzev povremenog gunđanja grmljavine, zajedno s treperavim senkama učinili su da mesto liči na pećinu. Rand baci svoj podjednako mokar plašt i kaput na jedan sto i pridruži se Verin. Samo je Loijala više zanimalo da proveri svoje knjige nego da se zagreje.
„Ovako nikada nećemo pronaći Rog Valera“, kaza Ingtar. „Tri dana otkako smo... stigli“ zadrhta i prođe prstima kroz kosu; Rand se upita šta li je to Šijenarac video u svojim drugim životima „najmanje još dva do Falmea, a nismo pronašli ni dlaku od Fejna ili Prijatelja Mraka. Duž obale ima na desetine sela. Do sada je mogao da ode u bilo koje od njih i ukrca se na brod. Ako je uopšte i bio ovde.“
„Bio je ovde“, spokojno odgovori Verin, „i otišao je u Falme.“
„I još je ovde“, dodade Rand. Ceka mene. Molim te, Svetlosti, samo' da još čeka.
„Hurin ga još nije nanjušio“, reče Ingtar. Njuškalo slegnu ramenima kao da smatra da je on kriv zbog tog neuspeha. „Zašto je odabrao Falme? Ako je verovati onim seljacima, Falme su osvojili Seanšani. Dao bih svog najboljeg psa da znam ko su oni i odakle su došli.“
„Ko su oni nije nam bitno.“ Verin čučnu i otkopča svoje bisage, pa poče da vadi suvu odeću. „Barem imamo sobe u kojima možemo da se presvučemo, mada nam to neće mnogo pomoći, sem ako se vreme ne promeni. Ingtare, vrlo je lako moguće da je ono što su nam seljani rekli tačno, da su to potomci vojski Artura Hokvinga koji su se vratili. Ono što je bitno jeste da je Padan Fejn otišao u Falme. Natpisi u tamnici Fal Dare...“
„... nisu spominiali Fejna. Oprosti mi, Aes Sedai, ali to je mogao biti trik isto koliko i iVL ačno proročanstvo. Ne mogu da verujem da bi čak i Trolok bio toliko glup da nam unapred kaže sve što će uraditi.“
Ona se okrenu da ga pogleda. „A šta nameravaš da radiš, ako nećeš poslušati moj savet?“
„Nameravam da povratim Rog Valera“, čvrsto odgovori Ingtar. „Oprosti mi, ali moram više da verujem sopstvenom razumu nego nečemu što je nažvrljao Trolok...“
„Valjda Mirdraal“, promrmlja Verin, ali on nije ni zastao.
„... ili neki Prijatelj Mraka, koji kao da je sam sebe izdao. Nameravam da pretražujem zemljište sve dok Hurin ne nanjuši trag ili dok ne pronađemo Fejna. Moram imati Rog, Verin Sedai. Moram!“
„To nije put“, tiho kaza Hurin. „Nikakvo moranje. Šta će biti, biće.“ Niko na njega nije obraćao pažnju.
„Svi mi moramo“, promrmlja Verin tražeći nešto po bisagama, „ali neke stvari možda su važnije čak i od toga.“
Ništa više nije rekla, ali Rand se namršti. Žudeo je da pobegne od nje i njenih nagoveštaja. Ja nisam Ponovorođeni Zmaj. Svetlosti, kad bih samo mogao da zanvek pobegnem od Aes Sedai. „Ingtare, ja nameravam da idem u Falme. Fejn je tamo siguran sam u to i ako uskoro ne budem tamo, on – on će učiniti nešto da povredi ljude u Emondovom Polju.“ To nije ranije pominjao.
Svi ga zapanjeno pogledaše. Met i Perin bili su namršteni, zabrinuti ali i zamišljeni; Verin kao da je upravo videla novi deo slagalice. Loijal je delovao zaprepašćeno, a Hurin zbunjeno. Na Ingtarovom licu jasno se videla neverica.
„Zašto bi to učinio?“, upita Sijenarac.
„Ne znam“, slaga Rand, „ali to je bio deo poruke koju je ostavio kod Bartanesa.“
„A da li je Bartanes rekao da Fejn ide u Falme?“, odlučno upita Ingtar. „Ne. I da jeste, ne bi bilo bitno“, ogorčeno se nasmeja. „Prijateljima Mraka slagati je kao popiti čašu hladne vode.“
„Rande“, reče Met, „kad bih znao kako da sprečim Fejna da ne napadne Emondovo Polje, to bih i učinio. Da sam siguran da to namerava. Ali potreban mi je taj bodež, Rande, a Hurin ima najviše izgleda da ga pronađe.“ „Ja idem gde i ti, Rande“, kaza Loijal. Uverio se da su mu knjige suve i sada je skidao svoj mokri kaput. „Ali mislim da nekoliko dana ništa neće promeniti, i ovako i onako. Pokušaj da barem jednom budeš malo manje ishitren.“
