Veliki lov полностью

Rand shvati, tek sada, da se Ba’alzamon ponaša kao da ga sečivo sa čapljom može povrediti. Čelik ne može da povredi Mračnoga. Ali Ba’alzamon je oprezno posmatrao mač. Rand beše jedno s mačem. Osećao je svaku njegovu česticu, sićušne deliće hiljadu puta manje no što se to okom može videti. I oseti Moć koja ga je prožimala kako teče i u mač i spaja se sa zamršenim obrascima koje su Aes Sedai stvorile tokom Troločkih ratova.

A tada začu drugi glas. Lanov glas. Doćiće vreme kadaćeš nešto želeti više od života. Ingtarov glas. Svakičovek ima pravo da odabere kadaće Vratiti mač. Ugleda sliku Egvene, s okovratnikom, kako živi život kao damane. Niti mog života u opasnosti. Egvena. Ako Hokving uđe u Falme, moćiće da je spase. Pre no što shvati šta radi, zauze prvi položaj Čaplje u tršćaku, stojeći na jednoj nozi, visoko podignutog mača, otvoren i bez odbrane. Smrt je lakša od pera, dužnost teža od planine.

Ba’alzamon ga pogleda. „Zašto se ceriš kao idiot, budalo? Zar ne znaš da mogu potpuno da te uništim?“

Rand oseti spokoj veći čak i od praznine. „Nikada ti neću služiti, Oče laži. Tokom hiljadu života, nikada nisam. Znam. Siguran sam u to. Dođi. Vreme je da se umre.“

Ba’alzamon razrogači oči; u trenu se pretvoriše u oganj od koga se Randu oznoji lice. Crnilo iza Ba’alzamona proključa oko njega, a lice mu poprimi tvrd izraz. „Onda umri, crve!“ Udari štapom kao da je koplje.

Rand jeknu kada oseti kako mu probada bok, kao usijani žarač. Praznina zadrhta, ali on je se držao poslednjim ostacima snage, i zabi sečivo sa čapljom u Ba’alzamonovo srce. Ba’alzamon vrisnu, i tama iza njega vrisnu. Svet preplavi oganj.

Min se polako probijala uz kaldrmisanu ulicu, gurajući se kroz gomilu ljudi koji su prebledelih lica stajali i piljili. Barem oni koji nisu histerično vrištali. Nekoliko ih je bežalo, očigledno bez predstave kuda, ali većina ih se kretala poput loših marioneta. Više su se plašili da odu no da ostanu. Nadala se da će videti Egvenu, Elejnu ili Ninaevu, ali videla je samo Falmejce. A nešto ju je vuklo, kao da je privezana nekom uzicom.

Jednom se osvrnu. Seanšanski brodovi su goreli. Na ulazu u luku videla je još lađa u plamenu. Mnoga četvrtasta plovila već su se gubila u zalazećem suncu, ploveći na zapad brzo koliko su damane mogle da nateraju vetrove da ih nose, a jedan mali brod hitao je dalje od luke, naginjući se da uhvati vetar koji će ga povesti duž obale. Talas. Nije krivila Bejla Domona što ih nije duže čekao, ne nakon onog što je videla. Mislila je da je pravo čudo što je i toliko ostao.

U luci je bilo jedno seanšansko plovilo koje nije gorelo, mada beše crno od ugašenih vatri. Dok je veliki brod mileo prema ulazu u luku, iza litica koje su je grlile iznenada se pojavi jedan konjanik. Jahao je po vodi. Min samo otvori usta. Srebro zasja kada taj konjanik podiže luk; srebrna igla zari se u kutijasti brod, sjajna linija koja je povezala luk i njega. Uz gromoglasnu riku, koju je čak i sa te udaljenosti mogla da čuje, vatra ponovo buknu na prednjoj kuli, a mornari pojuriše po palubi.

Min trepnu, i kada ponovo pogleda, vide da konjanika više nije bilo. Brod je i dalje lagano plovio ka pučini, dok se posada borila s plamenovima.

Trže se i ponovo krenu uz ulicu. Tog dana toliko toga je videla da ju je konjanik koji jaše preko vode samo na tren omeo. Čak i ako je to bila Birgita sa svojim lukom. I Artur Hokving. Njega jesam videla. Jesam.

Nesigurno stade ispred jedne od velikih kamenih zgrada, ne obraćajući pažnju na ljude koji su se zapanjeno gurali kraj nje. Ono što ju je dozivalo bilo je tamo negde. Pojuri uz stepenište i otvori vrata.

Niko je ne zaustavi. Koliko je mogla da vidi, kuća beše prazna. Većina Falmejaca bila je na ulicama, pokušavajući da oceni jesu li svi skupa poludeli. Prođe kroz kuću i dođe do vrta iza nje. Tamo ga je i našla.

Rand je ležao na leđima pod jednim hrastom, bledog lica i sklopljenih očiju. U levoj ruci čvrsto je držao balčak sa tek stopom sečiva; bilo je očigledno da se kraj istopio. Presporo je disao, i to neujednačeno.

Duboko udahnuvši da se smiri, ona razmisli kako može da mu pomogne. Prvo je trebalo da se otarasi tog patrljka od mača; ako počne da se bacaka, mogao bi time da povredi sebe ili nju. Otvori mu šaku i trže se kada vide da se balčak zalepio za dlan. Namrštivši se, baci ga u stranu. Čaplja na balčaku žigosala mu je šaku. Ali bilo je očigledno da nije zbog toga bio u nesvesti. Kako je to zaradio? Ninaeva može kasnije da stavi na to oblog.