„Nema traga momcima, niti bilo kome od ostalih. Isuviše je izgaženo da bi se bilo Šta razaznalo.“ Ninaeva se nasmešila u svom zaklonu; Zaštitnikov neuspeh delom je opravdavao njen. „Ali ovo drugo je važno, Moiraina“, nastavi Lan namršteno. Odmahnuo je kada mu je Aes Sedai ponudila čaj i počeo da korača gore-dole ispred vatre, s jednom šakom na balčaku dok je njegov plašt menjao boje kako se on okretao. „Mogu da prihvatim Troloke u Dve Reke, čak i stotinu Troloka. Ali ovo? Mora da ih je bilo skoro hiljadu u jučerašnjem lovu na nas.“
„Imali smo sreće što nisu svi ostali da pretraže Šadar Logot. Mirdraali mora da su pretpostavljali da ćemo se tu sakriti, ali su se bojali i da se vrate u Šajol Gul, a da ne provere makar i najmanju mogućnost. Mračni nikada nije bio milosrdan gospodar.“
„Nemoj da izvrdavaš. Znaš o čemu pričam. Ako je tih hiljadu bilo ovde, zašto onda nisu bili u Dve Reke? Postoji samo jedan odgovor. Poslati su tek nakon što smo prešli Taren, kada je postalo jasno da jedan Mirdraal i stotinu Troloka nisu više dovoljni. Kako? Kako su poslati? Ako hiljadu Troloka može da dođe ovako daleko od Pustoši na jug, tako brzo, neprimetno — a da ne spominjem da su istim putem i otišli — da li deset hiljada može biti poslato u srce Saldeje, ili Arafela, ili Šienara? Za godinu dana Krajine bi mogle biti pregažene.“
„Čitav svet mogao bi biti pregažen za pet ako ne pronađemo one momke“, reče Moiraina jednostavno. „To i mene brine, ali nemam odgovora. Staze su zatvorene, a još od Vremena ludila nije bilo Aes Sedai dovoljno moćne da Putuje. Sem ako jedan od Izgubljenih nije na slobodi — Svetlost dala da nije tako sada, niti ikada — nema nikoga ko to može. U svakom slučaju, mislim da ni svi Izgubljeni zajedno ne bi mogli da premeste hiljadu Troloka. Hajde da se pozabavimo nevoljama koje sada imamo; sve ostalo mora da čeka.“
„Momci.“ To nije bilo pitanje.
„Nisam sedela besposleno dok tebe nije bilo. Jedan je preko reke i živ. Što se druge dvojice tiče, bio je nejasan trag nizvodno, ali izbledeo je dok sam ga pronašla. Veza je nestala satima pre no što sam počela potragu.“
Skupljena iza drveta, Ninaeva se namrštila zbunjeno.
Lan je prestao da se šeta. „Misliš da ih je uhvatio Polučovek koji ide na jug?“
„Možda.“ Moiraina je sipala sebi šolju čaja pre no što je nastavila. „Ali neću prihvatiti mogućnost da su mrtvi. Ne mogu. Ne usuđujem se. Znaš koliki je ulog. Moram imati te mladiće. Pretpostavljam da će ih Šajol Gul tražiti. Prihvatam otpor unutar Bele kule, čak i od Amirlin. Ima uvek Aes Sedai koje priznaju samo jedno rešenje. Ali...“ Spustila je iznenada svoju šolju i ispravila se namrštena. „Ako paziš previše na vuka“, promrmljala je, „miš će te ujesti za nogu.“ Pogledala je pravo u drvo iza koga se Ninaeva krila. „Gazdarice al’Mera, možeš da izađeš sada, ako želiš.“
Ninaeva je ustala, otresajući žurno opalo lišće sa svoje haljine. Lan se okrenuo prema drvetu čim su se Moirainine oči pomerile; mač mu je bio u ruci pre no što je izgovorila Ninaevino ime. Sada ga je vratio u kanije snažnije no što je to morao. Njegovo lice bilo je skoro bezizražajno kao i uvek, ali Ninaevi se učinilo da je videla trunčicu samoprekora oko njegovih usta. Osetila je talas zadovoljstva; bar Zaštitnik nije znao da je ona tu.
Doduše, zadovoljstvo je trajalo samo tren. Uhvatila je Moirainu pogledom i krenula prema njoj odlučno. Želela je da ostane staložena i smirena, ali njen glas podrhtavao je od besa. „U šta si uplela Egvenu i momke? U kakvim prljavim spletkama Aes Sedai nameravaš da ih iskoristiš?“
Aes Sedai je podigla svoju šolju i smireno srkutala čaj. Kada se Ninaeva približila, doduše, Lan je podigao ruku da joj prepreči put. Pokušala je da skloni tu prepreku i iznenadila se kada se Zaštitnikova ruka nije pomerila ništa više no što bi to hrastova grana učinila. Ona nije bila nejaka, ali njegovi mišići bili su kao gvožđe.
„Čaj?“, ponudi je Moiraina.
„Ne, ne želim čaj. Ne bih pila tvoj čaj ni da umirem od žeđi. Nećeš koristiti nikoga iz Emondovog Polja u svojim prljavim Aes Sedai zaverama.“
„Ti baš i nisi u položaju da zameraš, Mudrosti.“ Moirainu je više interesovao njen vreli čaj no sve što je Ninaeva govorila. „Ti sama možeš da koristiš Jednu moć, na neki način.“
Ninaeva je gurnula Lanovu ruku ponovo; još uvek se nije pomerala. Odluči da ne obraća pažnju na nju. „Zašto ne bi rekla i da sam Trolok?“
Moirainin osmeh bio je tako znalački da je Ninaeva poželela da je udari. „Da li misliš da mogu da stojim licem u lice sa ženom koja može da dodirne Istinski izvor i usmerava Jednu moć, iako povremeno, a da ne znam Šta je? Baš kao što si ti osetila mogućnost u Egveni. Šta misliš, kako sam znala da si iza onog drveta? Da nisam bila usmerena na druge stvari, znala bih istog trenutka kada si se približila. Ti svakako nisi Trolok, budući da bih osetila zlo Mračnoga. Dakle, Šta ja to osećam, Ninaeva al’Mera, Mudrosti Emondovog Polja i korisniče Jedne moći koji to ne zna?“
