„Naravno da ne“, zaškrguta Elijas. „Ne bi smirivanje delovalo na mene, ali razbesnelo me je to što su želele da pokušaju. Ovo je nešto drevno, momče. Starije od Aes Sedai. Starije od bilo koga ko koristi Jednu moć. Staro kao ljudski rod. Staro kao vukovi. A ne sviđa se ni njima, Aes Sedai. Staro se vraća. Ja nisam jedini. Ima i drugih stvari, drugih ljudi. Sve to uznemirava Aes Sedai, zbog toga mrmljaju kako drevne prepreke slabe. Stvari se raspadaju, kažu. Boje se da će se Mračni osloboditi, u tome je stvar. Dalo bi se pomisliti da sam ja kriv, kako su me neke gledale. Crveni Ađah, u svakom slučaju, ali i neke druge, takođe. Amirlin... Aaaah! Ja se, uglavnom, držim dalje od njih. A i vi ćete, ako ste pametni.“
„Ne bih voleo ništa više no da se držim dalje od Aes Sedai“, reče Perin. Egvena ga je prostrelila pogledom. Nadao se da se neće izleteti s tim da želi da postane Aes Sedai. Ali nije rekla ništa, iako su joj se usne stisle, i Perin je nastavio.
„Nemamo izbor. Jurili su nas Troloci, Seni i Draghkar. Sve sami Prijatelji Mraka. Ne možemo da se sakrijemo, niti možemo da se borimo sami. Ko će nam onda pomoći? koje drugi dovoljno jak, sem Aes Sedai?“
Elijas je ćutao neko vreme gledajući vukove, najčešće Šarenu ili Opečenog. Perin se meškoljio nervozno i pokušavao da ih ne gleda. Kada je gledao u njih, imao je osećaj da skoro može da čuje Šta Elijas i vukovi razgovaraju. Čak i ako to nije imalo nikakve veze sa Moći, nije želeo da bude upetljan.
„Možete da ostanete sa mnom“, reče Elijas naposletku. „S nama.“ Egvena podiže obrve skoro do korena kose, a Perin zinu. „Pa, Šta bi moglo biti bezbednije?“, izazivački ih upita Elijas. „Troloci će pokušati da ubiju usamljenog vuka kako god mogu, ali skretaće miljama sa svog puta kako bi izbegli čopor. A nećete morati ni da brinete za Aes Sedai. One ne zalaze često u ove šume.“
„Ne znam.“ Perin je izbegavao da gleda u vukove oko njega. Jedan je bio Šarena i mogao je da oseti kako ga gleda. „Kao prvo, nisu samo Troloci u pitanju.“
Elijas se nasmeja hladno. „Video sam kako čopor obara i jednog od Bezokih. Izgubili su pola čopora, ali nisu hteli da odustanu dok god su osećali njihov miris. Troloci, Mirdraali, vukovima je svejedno. U stvari, tebe oni žele, dečko. Čuli su za druge ljude koji mogu da pričaju s vukovima, ali ti si prvi koga su sreli, pored mene. Prihvatiće te kao prijatelja. Bićeš bezbedniji ovde nego u bilo kom gradu. U gradovima ima Prijatelja Mraka.“
„Slušaj“, reče Perin žurno, „želeo bih da prestaneš da tako pričaš. Ja ne mogu da radim... to što ti radiš, to što ti pričaš.“
„Kako hoćeš, dečko. Pravi se blesav, ako hoćeš. Zar ne želiš da budeš bezbedan?“
„Ne zavaravam se. Nema oko čega da se zavaravam. Sve što hoćemo je...“
„Idemo za Kaemlin“, progovorila je Egvena odlučno. „A onda, za Tar Valon.“ Zatvorivši usta, Perin je presreo njen gnevni pogled. Znao je da se ona prepuštala njegovom vodstvu samo kada je htela. Ipak, mogla je barem da ga pusti da govori u svoje ime. „Šta je s tobom, Perine?“, reče i sam odgovori: „Ja? Pa, samo da razmislim. Da. Da, mislim da ću nastaviti.“ Osmehnuo joj se blago. „Pa, Egvena, dvoje nas je. Izgleda da idem s tobom. Baš je dobro porazgovarati pre no što se donese odluka, zar ne?“ Pocrvenela je, ali njena stisnuta vilica nije popuštala.
Elijas je zagunđao. „Šarena je rekla da ćete tako odlučiti. Rekla je da je devojka čvrsto vezana za ljudski svet, dok ti“ — klimnu glavom ka Perinu — „ti si između. Pod ovim okolnostima, pretpostavljam da je najbolje da pođemo na jug sa vama. U suprotnom, verovatno ćete umreti od gladi, ili se izgubiti, ili...“ Odjednom, Opečeni je ustao i Elijas je okrenuo glavu prema velikom vuku. Trenutak kasnije, i Šarena je ustala. Približila se Elijasu tako da je mogla da pogleda Opečenog u oči. Svi su stajali ukočeno neko vreme, a onda se Opečeni okrenuo i nestao u noći. Šarena se stresla, a onda vratila na svoje mesto, legajući kao da se ništa nije ni dogodilo.
Elijas je sreo Perinov upitni pogled. „Šarena vodi čopor“, objasnio je. „Neki od mužjaka mogli bi da je pobede ako mi je izazvali, ali ona je pametnija od svih njih, i svi to znaju. Spasla je čopor više no jednom. Ali Opečeni misli da čopor gubi vreme sa vas troje. Mržnja prema Trolocima za njega je sve, i ako ima Troloka ovako daleko prema jugu, želi da ih ubija.“
„Razumemo potpuno“, reče Egvena glasom punim olakšanja. „Zaista možemo sami da pronađemo put... uz malo pomoći, naravno, ako ste voljni da nam je pružite.“
Elijas je odmahnuo rukom. „Rekoh da Šarena vodi čopor, zar ne? Ujutru ću poći s vama prema jugu, kao i oni.“ Egvena ga je pogledala kao da to nisu baš najbolje vesti koje je mogla da čuje.
