Jeli su u tišini, koja nije vladala samo za njihovim stolom, već u čitavoj trpezariji. Šačica ljudi koji su tu jeli bila je usredsređena na svoje tanjire i svoje misli. Gostioničar je brisao stolove uglom svoje kecelje i mrmljao stalno sebi u bradu, ali uvek pretiho da bi ga čuli. Ninaeva je pomislila da neće biti prijatno spavati tu. I u vazduhu se osećao strah.
Gotovo istovremeno kada su odgurnuli tanjire, očišćene poslednjom koricom hleba, jedan od vojnika u crvenoj uniformi pojavi se na ulazu. Ninaevi je izgledao veličanstveno sa svojim visokim šlemom i sjajnim prsnikom, sve dok nije stao odmah iza vrata, sa šakom na balčaku mača i strogog izraza, pokušavajući da olabavi prstom okovratnik koji je bio previše uzak. Podsetio ju je na Cena Bjuija kako pokušava da se ponaša kao što bi seoski savetnik trebalo. Lan ga pogleda i odseče; „Narodna straža. Beskorisni.“
Vojnik pogleda po sobi, dopustivši sebi da spusti pogled i na njih. Oklevao je, a onda udahnu duboko pre no što dojuri da na brzinu ispita ko su, šta traže u Belom Mostu i koliko dugo nameravaju da ostanu.
„Odlazimo čim završim svoje pivo“, reče Lan. Sporo otpi još jedan gutljaj pre no što je pogledao vojnika. „Svetlost obasjala dobru kraljicu Morgazu.“ Čovek u crvenoj uniformi zinu, a onda se dobro zagleda u Lanove oči i ustuknu. Smesta se pribrao, pogledavši Moirainu i nju. Pomislila je na trenutak da će uraditi nešto glupo da ne bi ispao kukavica prema dvema ženama. Po njenom iskustvu, ljudi su često tako ispadali idioti. Ali suviše toga se desilo u Belom Mostu; suviše nesigurnosti pobeglo je iz podruma ljudskih umova. Narodnjak je pogledao Lana ponovo i razmislio još jednom. Zaštitnikovo tvrdo lice bilo je bezizražajno, ali bile su tu i te hladne plave oči. Tako hladne.
Narodnjak se odluči da samo klimne strogo glavom. „Gledajte da bude tako. Suviše je stranaca ovih dana za dobro kraljičinog mira.“ Okrenuo se na petama i izmarširao napolje, vežbajući usput svoj strogi pogled. Niko od posetilaca gostionice nije ga izgleda primetio.
„Kuda idemo?“, upita Ninaeva Zaštitnika odlučno. Raspoloženje u trpezariji bilo je takvo da je utišala glas, ali pobrinula se da bude i čvrst. „Za brodom?“ Lan pogleda Moirainu, koja je odmahnula glavom blago i rekla: „Najpre moram pronaći onoga za koga sam sigurna da ću ga naći. A on je sada negde severno od nas. Sem toga, mislim da druga dvojica nisu otišli brodom.“ Mali zadovoljni osmeh zaigra joj na usnama. „Bili su u ovoj sobi, pre možda dan, ne više od dva. Bili su uplašeni, ali otišli su živi. Trag ne bi trajao tako dugo da nije bilo tog snažnog osećanja.“
„Koja dvojica?“ Ninaeva se nagnu napeto preko stola. „Znaš li?“ Aes Sedai odmahnu glavom. Bio je to jedva primetan pokret i Ninaeva se zavali u stolicu. „Ako su samo dan ili dva ispred nas, zašto ne pođemo prvo za njima?“
„Znam da su bili ovde“, reče Moiraina tim neizdrživo mirnim glasom, „ali sem toga, nisam sigurna da li su otišli na istok, sever ili jug. Verujem da su dovoljno pametni da pođu na istok prema Kaemlinu, ali ne znam. A s obzirom da nemalu svoje novčiće, neću znati gde su sve dok ne budem na možda pola milje od njih. Za dva dana mogli su da pređu dvadeset milja, ili četrdeset u bilo kom pravcu ako ih je strah gonio. Svakako su bili preplašeni kada su izašli odavde.“
„Ali...“
„Mudrosti, ma koliko da su bili uplašeni, u kom god pravcu da su pobegli, na kraju će se domoći Kaemlina, i tamo ću ih i pronaći. Ali prvo ću pomoći onome koga mogu da nađem.“
Ninaeva ponovo zausti, ali Lan ju je prekinuo tihim glasom. „Imali su razloga da se plaše.“ Osvrnuo se, a onda spusti glas. „Polutan je bio ovde.“ Napravi grimasu poput one na trgu. „Još uvek mogu posvuda da osetim miris.“ Moiraina uzdahnu. „Nadaću se sve dok ne budem bila sigurna da nema nade. Odbijam da poverujem da Mračni može da pobedi tako lako. Pronaći ću svu trojicu žive i zdrave. Moram da verujem u to.“
„I ja želim da pronađem momke“, reče Ninaeva, „ali šta je s Egvenom? Nikada je čak i ne spominješ, a ne obraćaš pažnju na mene kada pitam. Mislili sam da nameravaš da je odvedeš u“, pogleda ka ostalim stolovima i utiša, „u Tar Valon.“
Aes Sedai zagleda se u površinu stola na trenutak pre no što je podigla oči ka Ninaevi. Ali tada Ninaeva ustuknu od bleska gneva kojim su Moirainine oči skoro svetlele. A onda se i ona ispravila, a njen sopstveni gnev se probudio. Pre no što je mogla da kaže i reč, Aes Sedai je progovorila hladno: „Nadam se da ćemo pronaći i Egvenu živu i zdravu. Ne odustajem tako lako od devojaka koje imaju toliko sposobnosti kada ih jednom pronađem. Ali biće kako Točak tka.“ Ninaeva je osetila ledenicu duboko u svom stomaku.
