Bornhald odmahnu glavom tužno. „Pružam vam priliku, a vi se ukopavate sve više, svakom novom rečju.“ Podiže prst. „Trčite s vukovima, stvorenjima Mračnoga.“ Dragi prst. „Priznajete da poznajete Zaštitnika, još jedno stvorenje Mračnoga. Sumnjam da bi vam ispričao to što jeste samo u prolazu.“ Treba prst. „Ti, dečko, nosiš srebrnjak iz Tar Valona u džepu. Većina ljudi van Tar Valona otarasi se tog novca što pre može. Sem ako ne služe veštice iz tog grada.“ Četvrti. „Nosiš ratničko oružje, a oblačiš se kao seljačić. Kriješ se, znači.“ Podiže i palac. „Znaš Troloke i Mirdraale. Ovoliko daleko prema jugu, samo nekoliko učenjaka i oni koji su putovali po Krajinama veruju da oni postoje i van priča. Možda ste bili u Krajinama? Ako je tako, recite mi gde? Ja sam putovao dosta po Krajinama; poznajem ih dobro. Ne? Ah, pa, onda.“ Pogledao je svoju raširenu šaku, a onda tresnu o sto. Izraz na dedinom licu govorio je da su unuci napravili neki veoma ozbiljan nestašluk. „Zašto mi ne ispričate istinu kako je došlo do toga da trčite u noći s vukovima?“
Egvena je zaustila, ali Perin ugleda njen tvrdoglavi izraz i znao je odmah da će da ispriča jednu od priča koje su razradili. To neće biti dobro. Ne sada, ne ovde. Glava ga je bolela do ludila, i želeo je da ima vremena da razmisli o tome, ali vremena nije bilo. Ko zna kuda je ovaj Bornhald putovao, koje su mu zemlje i gradovi bili poznati? Ako bi ih uhvatio u laži, ne bi imali prilike da se vrate na ono što se zaista desilo. Bornhald bi već bio ubeđen da su zaista Prijatelji Mraka.
„Mi smo iz Dve Reke“, reče on brzo.
Egvena ga pogleda zapanjeno pre no što je shvatila, ali on nastavi s istinom — ili nekom njenom varijantom. Njih dvoje napustili su Dve Reke da vide Kaemlin. Na putu ka Kaemlinu čuli su za ruševine velikog grada, ali kada su pronašli Šadar Logot, Troloci su bili tamo. Nekako su uspeli da pobegnu preko reke Arinel, ali potom su se izgubili. Onda su pronašli čoveka koji se ponudio da im bude vodič do Kaemlina. Rekao je da ih se ne tiče njegovo ime, a nije baš ni delovao prijateljski, ali bio im je potreban vodič. Prvi put su videli vukove kada su se Deca Svetla pojavila. Sve što su pokušavali da urade bilo je da se sakriju da ih ne bi pojeli vukovi, ili pobili ljudi na konjima.
„... Da smo znali da ste Deca Svetla“, završi Perin, „obratili bismo se vama za pomoć.“
Bajar frknu nepoverljivo. Perina nije preterano zanimalo šta on misli; ako je gospodar kapetan bio ubeđen, Bajar im nije mogao ništa. Bilo je očigledno da bi Bajar prestao da diše ako bi mu Bornhald tako rekao.
„Tu nema nikakvog Zaštitnika“, reče sedokosi čovek posle nekog vremena.
Perina je izneverila mašta; znao je da je trebalo da polako razmisli o tome. Ali Egvena uskoči: „Sreli smo ga u Baerlonu. Grad je bio prepun ljudi koji su sišli iz rudnika posle zime. Bili smo za istim stolom u gostionici. Pričali smo s njim samo tokom obroka.“
Perin udahnu ponovo.
„Vrati im njihove stvari, dete Bajare. Ne oružje, naravno.“ Kada ga je Bajar pogledao iznenađeno, Bornhald dodade: „Ili si i ti jedan od onih koji su počeli da pljačkaju neprosvetljene, dete Bajare? Loša su to posla, da? Niko ne može biti lopov i hodati u Svetlu.“ Bajar kao da se borio s nevericom kada je to čuo.
„Onda nas puštate na slobodu?“ Egvena je zvučala iznenađeno. Perin podiže glavu da pogleda gospodara kapetana.
„Naravno da ne, dete“, reče Bornhald tužno. „Možda govorite istinu da ste iz Dve Reke, budući da znate to o Baerlonu i rudnicima. Ali Šadar Logot... to je ime za koje vrlo, vrlo malo njih zna. A većina su Prijatelji Mraka. Svako ko zna to ime, zna da ne treba da ide tamo. Predlažem vam da smislite bolju priču na putu za Amador. Imaćete vremena, budući da moramo da zastanemo u Kaemlinu. Ako može, istinu, dete. Sloboda je u istini i Svetlosti.“
Bajar je zaboravio svoje poštovanje prema sedokosom čoveku. Okrenuo se od zatvorenika, i zvučao je besno. „Ne možeš! Nije dozvoljeno!“ Bornhald podiže obrvu upitno i Bajar se zaustavi, progutavši pljuvačku. „Oprosti mi, moj gospodaru kapetane. Zaboravio sam se, i molim ponizno oproštaj i prihvatam pokoru. Ali, kao što je moj gospodar kapetan istakao, moramo da stignemo u Kaemlin na vreme, a s obzirom da su svi naši rezervni konji nestali, biće nam teško čak i bez zatvorenika koje moramo da vučemo s nama.“
,.A šta predlažeš?“, upita Bornhald smireno.
„Kazna za Prijatelje Mraka je smrt.“ Glas bez osećanja učinio je tu izjavu još strašnijom. Kao da je govorio o tome kako bi trebalo zgaziti bubu. „Nema primirja sa Senkom. Nema milosti za Prijatelje Mraka.“
„Revnost treba pozdraviti, dete Bajare, ali, kao što moram često da govorim svom sinu Dainu, preterana revnost može biti velika greška. Seti se da Zakoni kažu takođe: „Nijedan čovek nije izgubljen toliko da ne može biti priveden Svetlu.“ Ovo dvoje još su mladi. Ne mogu biti duboko u Senci. Još uvek mogu luli privedeni Svetlosti samo ako dopuste da Senka bude dignuta s njihovih očiju Moramo da im pružimo priliku.“
