Njegova žena proturi mali zavežljaj umotan u maramicu. „Evo. Ima hleba, sira, krastavčića i jagnjetine. Trebalo bi da je dovoljno za dva obroka, možda. Evo.“ Njeno naborano lice molilo ih je da uzmu hranu i odu.
Rand uze zavežljaj. „Hvala vam. Razumem. Hajdemo, Mete.“
Met pođe za njim, gunđajući dok je oblačio košulju. Rand je mislio da bi bilo najbolje da odu što dalje pre no što stanu da jedu. Stari farmer imao je psa.
Pomisli da je moglo biti gore. Pre tri dana, nahuškali su pse na njih još dok su radili. Psi, farmer i njegova dva sina koji su mahali motkama jurili su ih sve do Kaemlinskog puta i pola milje niz njega pre no što su odustali. Jedva da su imali dovoljno vremena da zgrabe svoje stvari i pobegnu. Farmer je nosio luk sa zapetom strelom.
„I nemojte da se vraćate, čujete li!“, povika za njima. „Ne znam šta nameravate, ali nemojte da vidim te vaše prevrtljive oči ponovo!“
Met poče da se okreće, petljajući oko tobolca, ali Rand ga povuče. „Jesi li poludeo?“ Met ga pogleda natmureno, ali barem je nastavio da trči.
Rand se pitao ponekad da li je vredelo zaustavljati se na farmama. Što su dalje išli, Met je postajao sve sumnjičaviji prema strancima, i to je sve teže skrivao. Ili se trudio da sakrije. Obroci su bivali manji za isti rad, a ponekad im ne bi ponudili čak ni ambar da prespavaju. Ali onda se Rand dosetio rešenja svih njihovih nevolja, ili se barem tako činilo. Desilo se to na farmi Grinvelovih.
Gazda Grinvel i njegova žena imali su devetoro dece. Najstarija je bila ćerka, najviše godinu dana mlađa od Randa i Meta. Gazda Grinvel bio je čvrst čovek, i uz svu njegovu decu verovatno mu nije bila potrebna pomoć. Ipak, odmeri ih od glave do pete, primetivši njihovu odeću prljavu od puta i prašnjave čizme, i reče da bi možda mogao da pronađe posla za još ruku. Gazdarica Grinvel je rekla da neće za njenim stolom jesti u toj prljavoj odeći. Spremala se da opere veš, a nešto od stare odeće njenog muža odgovaraće im sasvim dok budu radili. Osmehnula se uz te reči, i na trenutak podsetila Randa na gazdaricu Al’Ver, iako je imala plavu kosu; nikada ranije nije video takvu boju kose. Čak je i Met postao nešto opušteniji kada ga je njen osmeh ogrejao. Najstarija ćurka bila je nešto drugo.
Tamnokosa, velikih očiju i lepa, Elsa im se cerila nestašno kad god njeni roditelji nisu gledali. Dok su radili, nosili burad i džakove žita u ambar, visila je kod stajskih vrata, pevušeći, i grickala kraj jedne od svojih dugih pletenica dok ih je posmatrala. Randa je naročito gledala. Pokušao je da ne obraća pažnju na nju, ali posle nekoliko minuta obukao je košulju koju mu je gazda Grinvel pozajmio. Bila mu je previše tesna na ramenima i prekratka, ali i to je bilo bolje no ništa. Elsa se nasmeja naglas kada ju je obukao. Pomisli da ovaj put neće luli Met kriv kada ih budu najurili.
Barem su mlađa deca bila blagoslov, što se Randa tiče. Metova zabrinutost uvek je malo popuštala kada je bilo dece u blizini. Posle večere svi su se smestili ispred kamina. Gazda Grinvel je sedeo u svojoj omiljenoj stolici puneći lulu duvanom, a gazdarica Grinvel je petljala sa svojom kutijom za šivanje i njegovim i Metovim opranim košuljama. Met je pronašao Tomove obojene lopte i počeo da žonglira, i to samo ako su deca bila tu. Ona su se smejala kada sr pretvarao da je ispustio lopte, uhvativši ih u poslednjem trenutku, i tražila su da pravi fontane, osmice i krugove od šest loptica, koje su mu gotovo zaista popadale. Ali, svidelo im se. Gazda Grinvel i njegova žena oduševljeno su tapšali kao i njihova deca. Kada je Met završio klanjajući se po sobi kitnjasto kao što bi to i Tom učinio, Rand izvadi Tomovu flautu iz kutije.
Nikada nije uzeo instrument u ruke, a da nije osetio ujed tuge. Dodirnuli njene gravure od zlata i srebra bilo je kao da je dodirivao sećanje na Toma. Nikada nije uzimao harfu, sem da je osuši i proveri — Tom je uvek govorio da harfa ne odgovara nespretnim seljačkim prstima — ali kad god bi im neki farmer dozvolio da prenoće, uvek bi odsvirao neku melodiju na flauti posle večere. Bio je to još jedan način da se oduži farmeru, a možda i da sačuva sećanje na Toma.
