Zenica sveta полностью

Nakon što je Metovo žongliranje sve oraspoložilo, odsvirao je Tri devojke na livadi. Gazda i gazdarica Grinvel tapšali su rukama, a najmlađa deca igrala su na podu. Čak je i najmlađi dečak, koji jedva da je mogao da hoda, igrao u ritmu. Znao je da ne bi osvojio nagradu za Bel Tin, ali posle Tomovog podučavanja ne bi se ni obrukao.

Elsa je sedela prekrštenih nogu ispred vatre i nagnula se, duboko uzdahnuvši. Osmehnula mu se kada je on spustio flautu nakon poslednje note. „Sviraš divno. Nikada nisam čula nešto tako lepo.“

Gazdarica Grinvel zastade iznenada sa šivenjem i podiže obrvu gledajući ka svojoj kćeri, a onda pažljivo odmeri Randa.

Uzeo je kožnu kutiju da odloži flautu, ali skoro da je ispustio i kutiju i instrument zbog njenog pogleda. Ako bi ga optužila da se petlja s njenom ćerkom... Primaće u očajanju flautu ponovo do usana i poče da svira još jednu pesmu, pa još jednu, pa još jednu. Gazdarica Grinvel nastavila je da ga posmatra. Svirao je Vetar koji povija vrbe, i Povratak kući iz Tarvinovog klanca, i Pevac gazdarice Ajnore, i Stari crni medved. Svirao je sve čega je mogao da se seti, ali ona ga je neprestano gledala. Nije rekla ni reč, ali je posmatrala i odmeravala.

Bilo je kasno kada je gazda Grinvel ustao naposletku, smejući se i trljajući ruke. „Pa, to je bila retko dobra zabava, ali trebalo bi da smo odavno u krevetu. Vi momci putnici možete da putujete kad hoćete, ali jutro sviće rano na farmi. Da vam kažem, momci, plaćao sam dobre pare u gostionici za zabavu koja nije bila bolja od ove noćas. Pa i za goru.“

„Mislim da bi trebalo da ih nagradimo, oče“, reče gazdarica Grinvel podižući najmlađeg dečaka, koji je odavno zaspao ispred vatre. „Ambar nije mesto za spavanje. Mogu da spavaju večeras u Elsinoj sobi, a ona će spavati sa mnom.“

Elsa napravi grimasu. Pazila je da joj glava bude pognuta, ali Rand je to opazio. A mislio je i da je njena majka videla.

Gazda Grinvel klimnu. „Da, da, mnogo bolje od ambara. To jest, ako vam ne smeta da spavate zajedno u krevetu.“ Rand se zacrvene; gazdarica Grinvel ga je još uvek gledala. „Voleo bih, doduše, da čujem više te tvoje svirke na flauti. I da vidim tvoje žongliranje, takođe. Sviđa mi se to. Znate, imam jedan poslić oko koga bi mi bila potrebna pomoć sutra i...“

„Sigurno žele da krenu rano ujutru, oče“, preseče ga gazdarica Grinvel. Arijen je sledeće selo u pravcu kuda idu, a ako imaju nameru da okušaju sreću u tamošnjoj gostionici, moraće da pešače čitavog dana kako bi tamo stigli pre mraka.“

„Da, gazdarice“, reče Rand. „Hoćemo. I hvala vam.“

Tanko mu se osmehnula, kao da je vrlo dobro znala da joj je zahvalio za više od saveta, ili večere i toplog kreveta.

Čitavog sledećeg dana Met ga je zadirkivao zbog Else dok su išli niz put. Pokušavao je da promeni temu, a mislio je na predlog Grinvelovih da nastupaju u gostionicama. Razmišljao je o tome ujutru, dok se Elsa durila kada su odlazili, a gazdarica Grinvel ih oštro posmatrala pogledom koji je govorio „Daleko bilo“ i „Bolje sprečiti nego lečiti“. To je bila ideja kojom je sprečavao Meta da on priča. Ali čim su stigli do sledećeg sela, postala je nešto drugo.

Dok je sumrak padao, ušli su u jedinu gostionicu u Arijenu, a Rand je razgovarao sa gostioničarem. Svirao je Reka Feri O ’er — što je punački gostioničar uporno zvao Draga Sara — i deo Puta za Dun Aren, a Met je malo žonglirao. Završilo se tako što su spavali u krevetu te noći i jeli pržene krompire i vrelu govedinu. Bila je to svakako najmanja soba u gostionici pod krovnim gredama u zadnjem delu zgrade, a obrok je stigao u toku duge noći sviranja i žongliranja. Ipak, bio je to krevet u kući. Što se Randa ticalo, tako je bilo dobro: svaki sat dnevne svetlosti proveli su na putu. A gostima u gostionici nije bilo bitno ako ih je Met gledao sumnjičavo. Neki od njih gledali su popreko čak i jedni druge. Vremena su učinila da je sumnja prema strancima uobičajena, a uvek je bilo stranaca u gostionici.

Rand je spavao bolje no ijednom otkako su napustili Beli Most, uprkos tome što je delio krevet s Metom i njegovim noćnim mrmljanjima. Gostioničar pokuša ujutru da ih nagovori da ostanu još dan ili dva, ali kada mu to nije uspelo, pozvao je krmeljivog farmera koji je prethodne večeri popio suviše da bi se vratio kući kolima. Sat kasnije bili su pet milja dalje prema istoku, ispruženi na slami u kolima Eazila Forneja.