Zenica sveta полностью

Rand se zablenu, ali pre no što je mogao bilo Šta da kaže, Hejk se pojavio na vratima trpezarije. Strom se nadnosio iznad njegovog ramena. Džek je stao ispred zadnjih vrata. „Hoćete li da jedete čitave noći?“, prasnu Hejk. „Nisam vas nahranio da se izležavate ovde.“

Rand pogleda svog prijatelja. Kasnije, govorile su Metove usne nemo, i oni su sakupili svoje stvari dok su ih Hejk, Strom i Džek gledali.

U trpezariji su se povici koji su tražili žongliranje i imena pesama začuli kroz graju čim su se Rand i Met pojavili. Čovek u somotskom plaštu, Haual God, još uvek nije obraćao pažnju na bilo koga oko sebe, ali bez obzira na to, sedeo je na ivici stolice. Kada ih je video, zavali se, a zadovoljni osmeh mu zaigra na usnama.

Rand je prvi stao na binu i zasvirao Vadim vodu iz bunara, samo upola vodeći računa o onome što radi. Niko nije primetio ono nekoliko pogrešnih nota. Smišljao je kako će da pobegnu i pokušavao da ne gleda Goda. Ako ih je on jurio, nije bilo svrhe pokazivati mu da su oni bili svesni toga. A što se bekstva tiče...

Nije shvatao ranije da je gostionica dobra zamka. Hejk, Džek i Strom nisu morali čak ni da paze na njih; gomila posetilaca stavila bi im to jasno do znanja ako bi on ili Met napustili binu. Sve dok je trpezarija bila puna ljudi, Hejk nije mogao da pošalje Džeka i Stroma na njih, ali sve dok je trpezarija bila puna ljudi, nisu mogli ni da se izvuku, a da Hejk to ne zna. A i God je pratio svaki njihov pokret. Bilo je to tako smešno da bi se nasmejao da nije bio na ivici da se ispovraća. Moraće jednostavno da budu oprezni i vrebaju svoju priliku.

Kada je zamenio mesta s Metom, Rand zaječa sebi u bradu. Met je streljao pogledom Hejka, Džeka i Stroma, ne obraćajući pažnju da li oni to vide ili se pitaju za razlog. Kada nije žonglirao loptama, ruka mu je počivala pod kaputom. Rand ga opomenu, ali on nije obraćao pažnju. Ako Hejk bude video taj rubin, možda neće čekati da budu sami. Ako ga ljudi u trpezariji budu videli, možda će se polovina njih i pridružiti Hejku.

Najgore od svega bilo je to da je Met streljao pogledom trgovca iz Belog Mosta, koji je možda bio Prijatelj Mraka, dvostruko više no bilo koga drugog, a God je to primetio. Nije bilo moguće da ne primeti. Ali to ga nije ni najmanje uznemirilo. Samo se još jače nasmejao i klimnu Metu kao starom poznaniku, a onda pogleda Randa i upitno podiže obrvu. Rand nije želeo da zna šta ga pita. Pokuša da ga i ne gleda, ali znao je da je sada prekasno za to. Prekasno. Ponovo prekasno.

Nešto je, doduše, uznemirilo čoveka u somotu — Randov mač. Zaboravio je da ga skine. Dvojica ili trojica ljudi podigla su se teturavo kako bi ga pitali da li misli da svira tako loše, budući da će mu trebati zaštita, ali niko od njih nije primetio čaplju na balčaku. God jeste. Njegove blede šake stegle su se, i dugo vremena namršteno je gledao prema maču pre no što mu se osmeh vratio. Kada se ponovo osmehnuo, to nije bilo više tako sigurno kao pre.

Barem nešto dobro, pomisli Rand. Ako veruje da zaslužujem znak čaplje, možda će nas ostaviti na miru. Onda ćemo morati da brinemo samo o Hejku i njegovim siledžijama. To teško da je bilo utešno, a God je nastavio da ih gleda bez obzira na mač. I da se smeši.

Randu je noć izgledala duga kao godina. Sve te oči koje su ga posmatrale: Hejk, Džek i Strom, poput lešinara koji gledaju ovcu koja je upala u blato, God, koji je čekao kao nešto još i gore od lešinara. Pomisli da ga svi u sobi posmatraju s nekim skrivenim pobudama. Vrtelo mu se u glavi od kiselih vinskih isparenja i smrada prljavih znojavih telesina, a graja glasova tukla ga je sve dok mu oči nisu zasuzile, a čak i zvuk sopstvene flaute pištao je u ušima. Grmljavina kao da je odzvanjala unutar njegove lobanje. Umor je visio na njemu kao gvozdeni teg.

Naposletku, s obzirom da su morali da ustanu sa zorom, ljudi su počeli da se nevoljno odvlače u mrak. Farmeri su odgovarali samo sebi, ali trgovci su bili zloglasno bezosećajni oko mamurluka kada su isplaćivali vozare. Trpezarija se polako ispraznila u sitnim satima, a čak i oni koji su imali sobe iznad stepeništa odvukli su se da pronađu svoje krevete.

God je bio poslednja mušterija. Kada je Rand posegao za kožnom kutijom za flautu, zevajući, God ustade i prebaci plašt preko ruke. Služavke su čistile, mrmljajući među sobom o neredu od prolivenog vina i polomljene grnčarije, Hejk je zaključavao prednja vrata velikim ključem. God mu priđe na trenutak i ovaj pozva jednu od žena da ga odvede do sobe. Čovek u somotu osmehnu se Metu i Randu značajno pre no što je nestao iznad stepeništa.

Hejk je gledao Randa i Meta. Džek i Strom stajali su iza njega.