Zastenja kad skide košulju, iako je bio veoma pažljiv. Jedna velika modrica, već požutela, pružala mu se preko celog levog ramena. Jedan Trolok mu se provukao pored sekire. Da nije bilo Faile i njenog brzog noža, ne bi se to završilo samo modricom. Pranje je zbog ramena bilo bolno, ali u Tiru bar nije nedostajalo tople vode.
Bio je spreman za polazak. Samo jednu preobuku, koju će ujutru obući, nije utrpao u bisage. Čim zora svane, otići će da pronađe Loijala. Nema svrhe da večeras smeta Ogijeru. Verovatno je već u krevetu. Perin je nameravao da i sam uskoro legne. Jedino nije smislio kako da izađe na kraj s Failom. Za nju bi bolje bilo čak i da ostane u Tiru nego da pođe s njim.
Iznenadi se kada se vrata otvoriše. Čim se odškrinuše, zapahnu ga zanosan miris. Podsećao ga je na cvetove puzavica po vreloj letnjoj noći. Bese to omamljujući miris, nimalo težak, nikome sem njemu, ali Faila to ne bi nosila. Svejedno, još više se iznenadi kada u sobu uđe Berelajn.
Zastavši na vratima, ona trepnu, a Perin shvati koliko je svetlo unutra prigušeno za nju. „Ideš nekuda?“ – s oklevanjem ga upita ona. Budući da su svetiljke iz hodnika bacale svetlost neposredno iza nje. Perinu je bilo veoma teško da je ne merka pogledom.
„Da, moja gospo.“ A onda se pokloni. Ne baš vešto, ali najbolje što je umeo. Faila je mogla da frkće koliko hoče, ali Perin nije video razloga da ne bude učtiv. „Ujutru.“
„I ja.“ Ona zatvori vrata i prekrsti ruke. Perin skrenu pogled, posmatrajuči je samo krajičkom oka, da ne bi pomislila kako blene u nju. Nastavila je ni ne primetivši njegov postupak. Ona jedna pripaljena sveča blistala je u njenim tamnim očima. „Posle onoga što se noćas odigralo... Sutra ću kočijom poći za Godan, a odatle brodom za Majen. Trebalo je odavno da odem, ali mislila sam kako mora da postoji neki način da se stvari razreše. Samo što, naravno, nisam bila u pravu. Trebalo je to ranije da shvatim. Ovo što se noćas odigralo ubedilo me je u to. Kako je on... Sve one munje, što su letele niz hodnike. Sutra ću poći.“
„Moja gospo“, zbunjeno kaza Perin, „zašto mi to govoriš?“
Način na koji ona zabaci glavu podseti ga na jednu ždrebicu koju je ponekad potkivao u Emondovom Polju. Ta je imala običaj da pokušava da grize. „Da bi mogao da kažeš gospodaru Zmaju, naravno.“
To za njega nije imalo nikakvog smisla. „Možeš mu i sama reći“, kaza joj on, prilično razdraženo. „Ja nemam vremena za raznošenje poruka pre no što odem.“
„Ja... mislim da on ne bi želeo da me vidi.“
Nema tog muškarca koji ne bi želeo da je vidi, jer je bila prelepa za gledanje. Znala je to. Perin pomisli da je zaustila nešto drugo da kaže. Da li je moguće da ju je ono što se odigralo u Randovim odajama toliko prestravilo? Ili možda noćašnji napad i način na koji ga je Rand suzbio? Možda, ali tu ženu nije bilo lako uplašiti, sudeći po hladnom pogledu kojim ga je odmeravala. „Predaj svoju poruku nekom slugi. Ne verujem da ću ponovo videti Randa. Ne pre no što odem. Bilo koji sluga će mu odneti tvoju poruku.“
„Bolje bi bilo da dođe od tebe, prijatelja gospodara...“
„Daj to nekom slugi. Ili Aijelu.“
„Nećeš učiniti ono što tražim od tebe?“ – upita ga s nevericom ona.
„Ne. Zar me nisi slušala?“
Ona ponovo zabaci glavu, ali ovog puta nekako drugačije, mada nije mogao da oceni po čemu. Zamišljeno ga pogledavši, ona promrmlja sama sebi: „Kakve upečatljive oči.“
„Šta?“ Perin naglo shvati da stoji tu nag do pojasa. Njeno temeljno odmeravanje najednom mu se učini kao merkanje konja pre kupovine.
Samo što nije počela da mu opipava članke i zagleda zube. On s kreveta zgrabi košulju koju je spremio za sutra i navuče je preko glave. „Predaj svoju poruku nekom slugi. Sada hoću na spavanje. Nameravam sutra rano da ustanem. Pre zore.“
„A kuda to ideš?“
„Kući. U Dve Reke. Kasno je. Ako i ti sutra ideš, pretpostavljam kako hoćeš da se naspavaš. Ja, života mi, jesam umoran.“ A onda zevnu što je više mogao.
Međutim, ona se ni ne mrdnu ka vratima. „Ti si kovač? Potreban mi je jedan kovač u Majenu. Za ukrasno gvožđe. Kratak boravak pre povratka u Dve Reke? U Majenu bi ti bilo... zabavno.“
„Ja idem kući“, odlučno joj odvrati on, „a ti se vraćaš u svoje odaje.“
Slegla je ramenima neznatno, zbog čega Perin žurno skrenu pogled. „Možda neki drugi put. Ja na kraju uvek dobijem ono što želim. A mislim da želim..Zastade i odmeri ga od glave do pete. „...ukrasno gvožđe. Za prozore mojih spavaćih odaja.“ A onda mu se tako nevino nasmeši da mu u glavi zazvoni na uzbunu.
Vrata se ponovo otvoriše i uđe Faila. „Perine, bila sam do grada da te potražim, i čula sam neke glasine..Pa stade u mestu i ošinu Berelajn pogledom.
