Dolazak Senke полностью

Glava mu klonu o vrata. Sada joj neće biti žao što mu vidi leđa – jedino to je bitno. Negde drugde će pronaći pustolovine. Biće bezbedna od Belih plaštova, ta’verena i mehura zla. Jedino je to bitno. Samo da mu nije došlo da zavija od tuge.

Faila je skoro trčala kroz hodnike, ne obazirući se na to kraj koga prolazi, i ko mora da joj se sklanja s puta. Perin. Berelajn. Perin. Berelajn. Želi bledoliku zavodnicu, koja se šeta polugola, je li? Ma, ne zna on šta hoće. Čupava volina! Vunoglavi mamlaz! Kovač! A ona lukava krmača, Berelajn. Koza jedna!

Nije ni shvatila kuda ide, sve dok nije ugledala Berelajn kako prosto klizi odevena u onu haljinu što ništa nije prepuštala mašti. Njihala se u hodu, tačno sračunato da privuče muške poglede. Pre no što Faila shvati šta radi, projuri pored Berelajn i na raskrsnici dva hodnika okrete se da se suoči s njom.

„Perin Ajbara pripada meni“, prosikta. „Gledaj da držiš svoje šape i osmehe podalje od njega!“ A onda pocrvene kao bulka kad shvati šta je rekla. Obećala je sebi da nikada neće učiniti tako nešto, da se nikada neće, kao neka seljančura, boriti za muškarca.

Berelajn je hladno pogleda. „Tebi pripada? Baš čudno, nisam videla da nosi ogrlicu. Vi služavke – ili si možda seljačka ćerka? – imate veoma neobične zamisli.“

„Služavka? Služavka! Ja sam...“ Faila se ugrize za jezik da bi zaćutala. Prva od Majena, nije nego. U Saldeji je bilo imanja većih od celog Majena. Na saldejskim dvorovima ona ne bi izdržala ni nedelju dana. Da li je u stanju da govori poeziju dok lovi sa sokolovima? Može li čitav dan da jaše u lovu, a onda čitave noći da svira biternu dok raspravlja kako suzbiti troločke napade? Misli da se razume u muškarce, je li? Pa poznaje li onda jezik lepeza? Ume li da kaže muškarcu da dođe ili ode, i stotinu drugih stvari, sve pokretom zgloba i čipkanom lepezom? Svetlost me obasjala, o čemu ja to razmišljam? Zaklela sam se da više nikada neću držati lepezu! Ali bilo je i drugih saldejskih običaja. Iznenadi se kad shvati da joj se nož stvorio u ruci – učili su je da ne vadi nož iz korica ako ne namerava da ga upotrebi. „Seljanke u Saldeji znaju kako da se pobrinu za žene što kradu tuđe muškarce. Ako se ne zakuneš da ćeš zaboraviti na Perina Ajbaru, ošišaću te na ćelavo, pa ćeš izgledati kao jaje. Možda će onda dečaci koji paze na kokošinjce venuti za tobom!“

Nije primetila kad ju je Berelajn zgrabila za zglob, ali odjednom polete kroz vazduh. Tresnula je o pod tako snažno da joj vazduh izlete iz pluća.

Berelajn se samo smešila i sečivom Failinog noža lupkala o dlan. „Majenski običaj. Tairenci zaista vole da šalju ubice, a straža ne može biti stalno uz tebe. Mrzim da me napadaju, seljančuro, pa ću stoga postupiti na sledeći način: oteću kovača od tebe i držati ga kao ljubimca – sve dok mi to bude bilo zanimljivo. Ogijersku zakletvu ti dajem da će tako biti, seljančuro. On je zapravo prilično zgodan – ta ramena i ruke; a pogotovo one oči – iako je malo prost. Ali to se može popraviti. Moji dvorani mogu ga naučiti kako da se oblači, i da se otarasi one užasne brade. Možeš ga ponovo dobiti kada završim s njim. Naravno, ako te i dalje bude želeo.“ Napokon uspevši da udahne, Faila se teturavo diže na noge, izvadivši još jedan nož. „Pošto posečem sa tebe tu tvoju nazovi odeću, odvući ću te do njega i naterati da mu kažeš kako si obična krmača!“ Svetlost mi pomogla, zaista se ponašam kao neka seljančura, a tako i govorim! Najgore je bilo što je tako zaista mislila.

Berelajn se oprezno postavi. Očigledno je nameravala da se služi rukama, a ne nožem. Držala ga je kao lepezu. Faila na vrhovima prstiju pođe ka njoj.

Odjednom, među njima se stvori Ruark i ugrabi im noževe pre no što njih dve i postadoše svesne da je tu. Nadnosio se nad njih. „Zar vam noćas nije dosta krvi?“ – ledeno upita. „Od svih za koje sam mislio da bi noćas mogli prekršiti mir, vas dve bih poslednje naveo.“

Faila ga preneraženo pogleda. Bez upozorenja, ona se okrete u mestu i zadade jedan munjeviti udarac uperen ka Ruarkovim rebrima. To bi zabolelo i najsnažnijeg čoveka na svetu.

Ruark se pomeri ni ne pogledavši je, uhvati je za šaku i uvrnu joj ruku. Odjednom je Faila stajala veoma pravo i nadala se da joj neće iščašiti ruku iz ramena.

Kao da se ništa nije dogodilo, Ruark se obrati Berelajn: „Vratićeš se u svoju sobu, i nećeš ponovo izaći sve dok sunce ne grane. Videću da za tebe ne bude doručka. Malo gladi podsetiće te da za borbu postoji i vreme i mesto.“

Berelajn se uvređeno ukoči. „Ja sam Prva od Majena. Nikome ne dozvoljavam da mi naređuje kao da sam.. “