Dolazak Senke полностью

Met se teško sruči na prašnjavi pod osvetljen slabašnom svetlošću i dokotrlja do bureta na kome beše ostavio fenjer. Bure se zaljulja, a zavežljaji i figurice sručiše na pod, tako da se kamen, slonovača i porcelan uz tresak polomiše. Skočivši na noge, Met se baci ka kamenom dovratku. „Spaljeni da ste, ne možete mene da izbacite...“

Projuri kroz njega – i nalete na sanduke i burad s druge strane. Bez zastaj kivan ja, okrete se u mestu i ponovo skoči kroz njega. S istim učinkom. Ovog puta pođe mu za rukom da se pridrži za bure s fenjerom, koji skoro pade na već polomljene stvari na podu pred njim. Met ga na vreme zgrabi, usput se opekavši, i vrati ga na mesto.

Oganj me spalio ako bih voleo da ovde boravim u mraku, pomisli, s opečenim prstima u ustima. Svetlosti, kako mi je sreća okrenula ćurak, verovatno bi zbog ovog planuo požar, pa bih živ izgoreo!

A onda pogledom ošinu ter’angreal. Zašto ne radi? Možda su ga oni s druge strane nekako isključili. Uopšte nije razumeo ono što se odigralo. Ono zvono i njihov strah. Čovek bi pomislio kako se boje da će im tavanica pasti na glavu. Kad malo bolje razmisli, skoro da je tako i bilo. A Ruidean, i ono ostalo? Kao da Pustara nije dovoljno zlo, već rekoše kako mu je suđeno da se oženi nekom Kćeri Devet meseca. Da se oženi! I to plemkinjom, sudeći po tituli. Radije bi za ženu uzeo krmaču. A i ono o umiranju i ponovnom životu. Lepo od njih što su dodali to poslednje! Ako ga na putu do Ruideana ubije neki u crno zabrađeni Aijel, otkriće koli. ko je to istinito. Sve su to bile gluposti, u koje ni najmanje nije verovao. Samo... Krvavi dovratak ga je zaista nekud odveo, i hteli su da mu odgovore samo na tri pitanja, baš kao što mu je Egvena rekla.

„Neću da se ženim nikakvom krvavom plemkinjom!“ – obrati se on ter’angrealu. „Oženiću se kad prematorim, pa više ne mogu da se zabavljam, eto kad! Ruidean, malo...“

A onda iz uvrnutog kamenog dovratka izađe čizma, a za njom i ostatak Randa, s onim ognjenim mačem u rukama. Sečivo nestade čim on u potpunosti izađe, i uzdahnu od olakšanja. Međutim, Met čak i na toj slaboj svetlosti vide da Randa nešto muči. On se trže kad ugleda Meta. „Samo njuškaš unaokolo, Mete? Ili si i ti prošao?“

Met ga na tren oprezno pogleda. Bar onog mača više nema. Izgleda da nije usmeravao – mada, kako je to moguće oceniti? – i nimalo nije ličio na luđaka. Zapravo, izgledao je baš kao što ga se Met sećao. A onda morade da podseti sebe kako više nisu kod kuće, i da Rand nije kakvim ga pamti. „Oh, prošao sam. Ako mene pitaš, to je gomila krvavih lažovčina! Šta su oni? Podsetili su me na zmije.“

„Mislim da nisu lažovi.“ Rand je zvučao kao da zapravo želi da jesu. „Ne, to ne. Bojali su me se, i to odmah isprva. A kada ona zvonjava poče... Mač ih je držao na odstojanju; nisu hteli ni da ga pogledaju. Bežali su dalje od njega. Skrivali oči. Jesi li dobio odgovore na svoja pitanja?“

„Ništa mi suvislo nisu rekli“, progunđa Met. „A ti?“

Odjednom, iz ter’angreala izađe Moiraina, kao da se graciozno pojavi iz neke rupe u vazduhu. Da nije Aes Sedai, bilo bi lepo plesati s njom. A onda stisnu usne kada ih ugleda.

„Vi! Obojica ste bili unutra. Zato je...“ Moiraina razdraženo zasikta. „Jedan bi bio i više no dovoljno zlo, ali dva ta’verena odjednom – mogli ste u potpunosti da pokidate vezu i ostanete zatočeni tamo. Prava ste deca što se igraju sa stvarima o čijoj opasnosti nemaju ni predstave. Perin! Je li i Perin ovde? Je li učestvovao u vašem... poduhvatu?“

„Kada sam poslednji put video Perina“, odgovori Met, „spremao se da pođe na spavanje.“ Možda će Perin pobiti njegove reči time što će izaći iz one stvari, ali bolje da skrene bes Aes Sedai, kad već može. Nema potrebe da se i Perin suoči s njim. Možda će joj bar on umaći, ako utekne pre no što ona otkrije šta on radi. Prokleta žena! Kladim se da je plemenite krvi.

Ali da je Moiraina besna, u to nije bilo sumnje. Lice joj beše prebledelo, a oči kao tamni bodeži zariše se u Randa. „Bar ste sačuvali žive glave. Ko vam je za ovo ispričao? Koja od njih? Poželeče da je živu oderem.“

„Jedna knjiga mi je rekla“, mirno odvrati Rand, a zatim sede na ivicu jednog sanduka, koji opasno zaškripa pod njegovom težinom, pa prekrsti ruke. Bio je hladan kao led. Met požele da i on može tako. „Zapravo, dve knjige. Blaga Kamena i Odnosi s Majenskom oblašću. Iznenađujuće je šta sve možeš da iskopaš iz knjiga ako dovoljno dugo čitaš, zar ne?“

„A ti?“ Ona sada ošinu Meta onim prodornim pogledom. „Jesi li i ti za ovo pročitao u knjizi? Ti?“