„Ne. Ako je toliko tvrdoglav da neće da me zamoli, zašto bih to učinila? Ma, zašto bih uopšte marila da li će se izgubiti?“ Okrete se ka Perinu. „Možeš putovati blizu nas. Onoliko koliko ti je potrebno, sve dok je jasno da nas slediš. Ići ćeš za mnom kao kučence, sve dok me ne zamoliš da nam se pridružiš. Zašto nećeš?“
„Tvrdoglavi ljudi“, progunđa Ogijer. „Ishitreni i tvrdoglavi, čak i kad ih hitnja vodi pravo u osinje gnezdo.“
„Voleo bih da danas pođemo, Loijale“, kaza Perin, ne gledajući Failu.
„Najbolje da brzo pođemo“, saglasi se Loijal i sa žaljenjem pogleda knjigu na stolu. „Valjda ću putem moći da sredim beleške. Samo Svetlost zna šta ću propustiti dok budem bio daleko od Randa.“
„Jesi li me čuo, Perine?“ – ljutito zatraži da čuje Faila.
„Uzeću konja i nešto zaliha, Loijale. Možemo poći za koji sat,“
„Vatra te spalila, Perine Ajbara, odgovori mi!“
Loijal je zabrinuto pogleda. „Perine, jesi li siguran da nećeš...“
„Ne“, nežno ga prekide Perin. „Ona je tvrdoglava kao mazga i voli da vara. Neću igrati kako ona svira, samo da bi mi se smejala,“ Nije obraćao pažnju na zvuk što ga je Faila ispuštala, kao kad mačka, spremna za napad, posmatra nepoznatog psa. „Javiću ti se čim budem spreman.“ Perin pođe ka vratima, a Faila besno povika za njim: „Na meni je kada će se poći, Perine Ajbara. Na meni i Loijalu. Čuješ li me? Bolje bi ti bilo da za dva sata budeš spreman, inače te ostavljamo za sobom. Ako ideš, možeš da se nađeš saunama u konjušnici kod Zmajeve kapije. Čuješ li me?“
On oseti da se pokrenula i zatvori vrata za sobom tren pre no što nešto teško tresnu o njih. Učini mu se da je to neka knjiga. Loijal će joj zbog toga natrljati nos. Bolje bi joj bilo da je Loijala mlatnula po glavi no što mu je naškodila nekoj knjizi.
Perin se na tren očajno nasloni na vrata. Šta je sve učinio samo da bi ga zamrzela, a ona će svejedno poći da ga gleda kako umire. Najbolje što se sada može desiti jeste da ona uživa u tome.
Kada se okrete da ode, vide kako mu jedan Aijel prilazi – visok čovek plavoriđe kose i zelenih očiju, koji bi mogao biti Randov stariji brat od strica, ili možda mlađi ujak. Poznavao ga je, i dopadao mu se, možda samo stoga što Gaul nikad nije ni trepnuo na njegove žute oči. „Neka bi ovoga jutra pronašao hlad, Perine. Madžhera mi reče da si negde ovde, mada mi se činilo kako je zapravo želela da mi strpa metlu u ruke. Ta žena je nepokolebljiva kao Mudra.“
„Neka bi pronašao hlad, Gauie, ovoga jutra. Ako mene pitaš, sve su žene tvrdoglave.“
„Možda je i tako, ako ne umeš da ih zaobideš. Čujem da putuješ za Dve Reke.“
„Svetlosti!“ – prosikta Perin pre no što Aijel stiže da još nešto kaže. „Da li to čitav Kamen zna?“ Ako je Moiraina saznala...
Gaul odmahnu glavom. „Rand al’Tor me je poveo u stranu i rekao mi, zamolivši me da to zadržim za sebe. Mislim da je pričao i sa drugima, mada ne znam koliko će njih hteti da pođe s tobom. Već smo dugo vremena s ove strane Zmajevog zida, i mnogi pate za Trostrukom zemljom.“
„Da pođe sa mnom?“ Perin se zapanji. Ako Aijeli pođu sa njim... Ranije se nije ni usuđivao da razmatra tu mogućnost. „Rand ti je rekao da pođeš sa mnom? U Dve Reke?“
Gaul ponovo odmahnu glavom. „Jedino je rekao da ideš, i da ima onih koji će pokušati da te ubiju. Ali moja je namera da pođem s tobom, ako si ti voljan da prihvatiš moje društvo.“
„Voljan?“ Perin skoro prasnu u smeh. „Jesam, nego šta. Za dva sata bićemo u Putevima.“
„U putevima?“ Izraz Gaulovog lica nimalo se ne promeni, ali Aijel trepnu.
„Čini li to neku razliku?“
„Smrt dolazi po sve, Perine.“ To teško da je bio utešan odgovor.
„Ne mogu da verujem da je Rand tako okrutan“, reče Egvena, a Ninaeva dodade: „Bar nije pokušao da te spreči.“ Sedele su na Ninaevinom krevetu i privodile kraju raspodelu zlata koje im je Moiraina obezbedila. Elejna i Ninaeva dobile su po četiri nabijene kese, koje će nositi u džepovima ušivenim u podsuknje, i još po jednu ne tako veliku da ne bi privlačila pažnju, koju će nositi za pojasom. Egvena je uzela manje, budući da u Pustari nema toliko potrebe za zlatom.
Elejna namršteno pogleda dva uredno uvezana zavežljaja i kožnu torbu na podu kraj vrata. U njima se nalazila njena odeća i ostale stvari. Kutija s nožem i viljuškom, četka i češalj, igle, pribadače, konac, naprstak i makaze. Kutija s trudom i kremenom, i još jedan nož, manji od onog što ga je nosila za pojasom. Sapun i prašak za kupanje, i... Bilo je besmisleno da ponovo prelazi po tom spisku. Egvenin kameni prsten bio joj je u torbici. Bila je spremna da pođe. Ništa je nije zadržavalo.
