„Teško da su Karleon i Tedosijan bili odani. Čak ni međusobno, izgleda. Predvodili su pokret koji je želeo da ubije Randa i pokuša da zaboravi da je on uopšte i živeo.“
„Ma šta mi kažeš? Ja ne obraćam pažnju na takve stvari. Dela moćnika nisu za skromne zabavljače.“
Ona se nasmeši i skoro nasmeja, a onda stade da govori, kao da čita iz otvorene knjige: „Tomdril Merilin. Nekada su ga oni što ga poznaju, ili što su čuli za njega, zvali Siva Lisica. Dvorski bard pri Kraljevskoj palati Andora, u Kaemlinu. Neko vreme Morgazin ljubavnik, posle Taringailove smrti. Njegova smrt je bila prava sreća za Morgazu. Pretpostavljam da nikada nije saznala kako je on smerao da ona pogine, a on postane prvi kralj Andora. Ali mi pričamo o Tomu Merilinu, čoveku za koga se govorilo da i u snu igra Igru kuća. Prava sramota što jedan takav čovek sebe zove skromnim zabavljačem. Ali kolika je to nadmenost što je zadržao isto ime.“
Tom jedino uz pomoć velikog truda uspe da sakrije preneraženost. Koliko li je znala? Čak ni da reč više ne zna, znala je previše. Ali ona nije jedina sa znanjem. „Kad već spominjemo imena“, ravno kaza on, „baš je zapanjujuće koliko se iz jednog imena može odgonetnuti. Moiraina Damodred. Gospa Moiraina od kuće Damodred, iz Kairhijena. Taringailova najmlađa polusestra. Nećaka kralja Lamana. I, ne zaboravimo, Aes Sedai. I to Aes Sedai koja pomaže Ponovorođenom Zmaju još pre no što je mogla znati da je on nešto više no još jedan jadnik koji je u stanju da usmerava. Aes Sedai s visokim vezama u Beloj kuli, rekao bih, inače se ne bi usudila da se toliko kocka sa sudbinom. Neko u Dvorani Kule? Rekao bih da mora biti i više njih. Takve vesti bi potresle svet. Ali zašto da dođe do nevolja? Možda bi najbolje bilo ostaviti matorog zabavljača u njegovoj rupi u odajama gde živi služinčad. To je samo jedan stari zabavljač što svira harfu i ispreda priče. Priče nikada nikome nisu naškodile.“
Ako mu je i pošlo za rukom da je makar malo pokoleba, ona to ničim ne pokaza. „Uvek je bilo opasno nagađati bez činjenica“, spokojno mu odvrati ona. „Moj je izbor što ne koristim ime moje kuće. Kuća Damodred je zaslužila loš glas o sebi, i to pre no što je Laman sasekao Avendoralderu i zbog toga izgubio presto i život. Od Aijelskog rata, taj glas se samo pogoršao, takođe zasluženo.“
Zar tu ženu ništa ne može da potrese? „Šta hoćeš od mene?“ – razdraženo upita.
Ona ni ne trepnu. „Elejna i Ninaeva danas hvataju brod za Tančiko. To je veoma opasan grad. Tvoje znanje i veštine mogli bi im sačuvati život.“
Dakle, to je bilo to. Htela je da ga odvoji od Randa, da bi on bio bespomoćan pred njenim spletkama. „Kao što kažeš, Tančiko je sada opasan, ali uvek je i bio. Želim tim devojkama svako dobro, ali nemam namere da guram glavu u to osinje gnezdo. Premator sam ja za takve stvari. Razmišljao sam da počnem da obrađujem zemlju i skrasim se na nekom imanju. Da vodim povučen život. Bezbedan.“
„Mislim da bi tebe povučen život ubio.“ Zvučala je kao da joj je nešto smešno. Na tren se zabavila nameštanjem sukanja. Tom je posmatrao igru njenih malih vitkih šaka. Stekao je utisak da ona krije osmeh. „Ali Tančiko neće. To ti tvrdim, i znaš da je to istina, jer je potkrepljeno Prvom zakletvom“
On se namršti, iako se iz petnih žila trudio da mu lice ostane bezizražajno. Rekla je to, a ne može da laže. Ali otkud ona zna? Bio je siguran da ne može da Proriče; čuo ju je kako sama kaže da ne poseduje taj Talenat. Ali rekla je to.
„Da bi zaštitio Elejnu? Morgazinu kći?“
„Ima petnaest godina kako nisam video Morgazu. Elejna je bila dojenče kad sam otišao iz Kaemlina.“
Oklevala je na tren, ali kada progovori, glas joj beše neumoljiv i odlučan. „A tvoji razlozi za odlazak iz Andora? Momak po imenu Ovin, ako se ne varam. Jedan od onih jadnika što su u stanju da usmeravaju, koje si spominjao. Trebalo je da ga Crvene sestre dovedu u Tar Valon, kao i bilo kog drugog takvog muškarca, ali umesto toga su ga na licu mesta umirile i prepustile... milosti njegovih suseda.“
Tom preturi stolicu kad naglo ustade, a onda se uhvati za sto jer mu kolena zaklecaše. Ovin nije dugo živeo nakon smirivanja. Oterali su ga iz kuće navodni prijatelji, koji nisu podnosili da među njima živi čovek koji čak više nije ni mogao da usmerava. Ništa što je Tom uradio nije moglo da spreči Ovina da digne ruke od života, niti njegovu mladu ženu da pođe za njim u grob, ni mesec dana posle njegove smrti.
„Zašto..“ A onda grubo pročisti grlo i reče. „Zašto mi to pričaš?“
Na Moiraininom licu videlo se saosećanje. A kajanje? Sigurno ne. Ne od jedne Aes Sedai. Mora da je i saosećanje lažno. „Ne bih to učinila da si odmah bio voljan da pomogneš Elejni i Ninaevi.“
„Zašto, vatra te spalila! Zašto?“
