Dolazak Senke полностью

Ona pocrvene i brzo spusti ruku. Jedva se suzdrža da ga ne ošine besnim pogledom, koji bi bio u potpunoj suprotnosti s Elmindredinom ličnošću. Nisu bile potrebne pretnje niti Amirlinine zapovesti da bi on čuvao njenu tajnu – već samo to što ga je zamolila – ali koristio se svakom mogućom prilikom da je zadirkuje.

„Nije lepo rugati se, Gavine“, reče Galad. „Nije mislio ništa loše, gazdarice Elmindreda. Ja se izvinjavam, ali da li smo se mi možda već sreli? Kada ste se tako ljutito namrštili na Gavina, učinilo mi se da vas poznajem.“

Min krotko spusti pogled. „Oh, nikad ne bih zaboravila da sam vas upoznala, moj lorde Galade“, reče glasom budalaste devojke. Zbog te svoje prividne gluposti, i besa zbog propusta koji je maločas načinila, pocrvene kao bulka, što je samo poboljšalo ulogu koju je igrala.

Ni najmanje nije ličila na sebe, a haljina i ukovrdžana kosa behu samo deo toga. Leana je u gradu nabavila kreme, razne praškove i neverovatan broj nekih tajanstvenih mirisnih stvari, pa onda učila Min njihovoj primeni sve dok ova nije umela da ih koristi u po noći, u po dana. Sada je imala jagodice, a usne joj behu crvenije no što je to majka priroda rekla. Oči su joj delovale krupnije zahvaljujući nekoj tamnoj kremi na kapcima i finom prahu što je služio da joj naglasi trepavice. Nimalo nalik sebi. Neke polaznice s divljenjem su joj rekle da je prelepa, a čak je i nekoliko Aes Sedai izjavilo da je ona „veoma lepo dete“. Mrzela je sve to. Dobro, bila je voljna da prizna kako je haljina bas lepa, ali prezirala je sve ostalo. Međutim, nije bilo svrhe prerušiti se ako nećeš to da održavaš.

„Siguran sam da bi se setila“, suvo kaza Gavin. „Nije mi bila namera da te prekidam dok vezeš – lastavice, je li? Žute lastavice?“ Min gurnu đerđef u kotaricu. „Ali želeo bih tvoje mišljenje o ovome.“ On joj gurnu u ruke jednu omanju knjigu, povezanu kožom, staru i pohabanu – glas mu odjednom postade krajnje ozbiljan. „Reci mom bratu da je ovo čista glupost. Možda će tebe poslušati.“

Ona pogleda knjigu. Put Svetlosti Lotaira Mantelara. Otvori je i nasumice pročita: „I stoga odreknite se sveg zadovoljstva jer dobrota je apstraktna – savršeni kristalni ideal koji niže strasti samo zaklanjaju. Ne povlađujte telu. Telo je slabo, ali duh je jak; telo je beskorisno kada je duh snažan. Pravična misao se davi u osećajima, a strast ometa pravično delo. Crpite radost i užitak samo i jedino iz pravičnosti.“ To joj je zvučalo kao suvoparna glupost.

Min se nasmeši Gavinu. „Toliko reči. Bojim se da se ja slabo razumem u knjige, moj lorde Gavine. Uvek sam htela da pročitam jednu – zaista jesam.“ A onda uzdahnu. „Ali, ima se tako malo vremena. Ma, potrebni su mi sati samo da bih namestila kosu kako treba. Mislite li da je lepa?“

Skoro prasnu u smeh kada ugleda preneraženi izraz na njegovom licu, ali pođe joj za rukom da se uzdrži. Bilo je pravo zadovoljstvo da, za promenu, ona njega pređe; moraće to češće da radi. Izgleda da joj je prerušavanje pružalo neke mogućnosti kojih ranije nije bila svesna. Ovaj boravak u Kuli pretvorio se u neviđenu dosadu. Zaslužila je malo zabave.

„Lotair Mantelar“, napeto kaza Gavin, „osnovao je Bele plaštove. Bele plaštove!“

„On je bio veliki čovek“, odlučno reče Galad. „Mudrac plemenitih ideala. Ako su Deca Svetla od njegovog vremena postala... pomalo preterano revnosna, to ništa ne menja.“

„Oh, Beli plaštovi“, zadihano kaza Min, i malčice zadrhta, za svaki slučaj. »Čujem da su oni tako grubi. Ne mogu ni da zamislim da neki Beli plašt pleše. Mislite li da ima izgleda da se ovde održi neki ples? Izgleda da ni Aes Sedai ne vole da plešu, a ja to tako volim.“ Oduševila se zbog nemoćnog besa u Gavinovim očima.

„Mislim da ne“, kaza Galad i uze knjigu od nje. „Aes Sedai su prezauzete... svojim poslovima. Ako čujem za prikladnu igranku u gradu, otpratiću vas tamo, ako želite. Ne morate se bojati ona dva balvana.“ On joj se nasmeši, potpuno nesvestan šta čini, a ona odjednom zaista ostade bez daha. Trebalo bi zabraniti muškarcima da se tako smeše.

Bio joj je potreban trenutak da se priseti o kojim balvanima on to govori. Mislio je na ona dva izmišljena momka koji su navodno zaprosili Elmindredu i skoro se potukli jer ona nije mogla da se odluči između njih, što ju je nateralo da potraži utočište u Kuli, pošto nije mogla prestati da ih obojicu ohrabruje. Bio je to izgovor da bude tu. To je zbog ove haljine, reče ona sebi. Da sam u svojoj odeći, razmišljala bih kako treba.

„Primetio sam da Amirlin svakog dana priča s tobom“, odjednom kaza Gavin. „Je li spominjala našu sestru, Elejnu? Ili Egvenu al’Ver? Da nije možda rekla gde su?“