Min požele da ga izmodriči. On nije znao zašto se pretvara da je neko drugi, naravno, ali složio se da će joj pomoći da je prihvate kao Elmindredu, a sada ju je dovodio u vezu sa ženama za koje su mnogi u kuli znali da su Minine prijateljice. „Oh, Amirlin Tron je tako divna žena“, slatko kaza i nasmeši se. „Uvek me pita kako se provodim, i hvali mi haljine. Pretpostavljam da se nada kako ću se uskoro odlučiti između Darvana i Goemala, ali ja jednostavno ne mogu.“ A onda razrogači oči, nadajući se da će tako postići da izgleda bespomoćno i izgubljeno. „Obojica su tako slatki. Koga ono rekoste? Vašu sestru, moj lorde Gavine? Kći naslednicu? Mislim da je Amirlin Tron nikada nije pomenula. Kako bese ono drugo ime?“ Jasno je čula kako Gavin škrguće zubima.
„Ne bi trebalo da time zamaramo gazdaricu Elmindredu“, reče Galad. „To je naša nevolja, Gavine. Na nama je da otkrijemo ko laže i da se postaramo za to.“
Ona jedva da ga je čula, jer odjednom ugleda krupnog čoveka duge crne kose koja mu je u talasima padala na pogurena ramena, kako pod budnim okom Prihvaćenih besciljno luta po pošljunčenim stazama što su vijugale kroz drveće. I ranije je viđala Logana. Nekada je bio srdačan čovek, ali sada neprestano tužnoga lica, uvek u društvu neke Prihvaćene. Njen je zadatak pre bio da ga spreči da se ubije, no da pobegne. Iako je bio veoma krupnog stasa, izgleda da uopšte nije smerao beg. Ali Min nikada ranije nije videla blistavi oreol oko njegove glave, sav u zlatnim i plavim bojama. Pojavio se samo na tren, ali to beše dovoljno.
Logan je sebe proglasio Ponovorođenim Zmajem, ali je zarobljen i smiren. Ma kakvu slavu on nekada imao kao lažni Zmaj, to je sada daleko za njim. Jedino što mu je ostalo bio je očaj smirenog. Isto kao čoveku kome je ukraden vid, sluh i ukus, i koji samo čeka da umre. Jedino čeka smrt, koja takvim ljudima dolazi za svega nekoliko godina. On pogleda ka njoj, ali izgleda da je uopšte nije primetio. Kao da beše zagledan duboko u sebe. Zašto je onda na tren zablistao onim oreolom koji je glasno govorio o budućoj slavi i moći? Morala je da izvesti Amirlin o tome.
„Jadnik“, promrmlja Gavin. „Ne mogu a da ga ne sažaljevam. Svetlosti, bilo bi milosrđe pustiti ga da sve to okonča. Zašto ga teraju da živi i dalje?“
„On ne zaslužuje sažaljenje“, izjavi Galad. „Jesi li zaboravio šta je on, i šta je učinio? Koliko je hiljada ljudi poginulo pre no što je zarobljen? Koliko je sela i varoši spaljeno? Neka ga, neka živi kao upozorenje svima ostalima.“
Gavin klimnu, krajnje nevoljno. „Ali ljudi su sledili njegov barjak. Neke od tih varoši spaljene su pošto su mu se priklonile.“
„Moram da idem“, kaza Min i ustade, a Galađ se odjednom sav istopi. „Oprosti nam, gazdarice Elmindređa. Nije nam bila namera da te uplašimo. Logan ne može da te povredi. Lično te uveravam u to.“
„Ja... da, malo mi se zavrtelo u glavi zbog njega. Molim vas, izvinite me. Zaista moram da prilegnem.“
Gavin je pogleda krajnje sumnjičavo, ali svejedno zgrabi njenu kotaricu, pre no što ona stiže da je dodirne. „Dopusti mi da te bar delimično otpratim“, reče glasom prepunim lažne zabrinutosti. „Mora da je ova kotarica sada preteška za tebe, pošto ti se vrti u glavi. Ne bih voleo da ti pozli.“ Njoj dođe da zgrabi kotaricu i tresne ga njome, ali Elmindreda se ne bi tako ponela. „Oh, hvala ti, moj lorde Gavine. Tako si ljubazan. Tako ljubazan. Ne, ne, moj lorde Galade. Ne bih da vas obojicu opterećujem. Vi sedite ovde i čitajte svoju knjigu. Recite da hoćete. Ne bih mogla podneti da bude drugačije.“ Čak i zatrepta.
Nekako joj pođe za rukom da posadi Galada na mermernu klupu i pobegne odatle, mada sa Gavinom pored sebe. Suknje su je živcirale. Došlo joj je da ih zadigne do kolena i potrči, ali Elmindreda nikada nije trčala, niti izlagala noge tuđim pogledima, izuzev kad pleše. Laras joj je jednom održala veoma oštro predavanje, baš što se toga tiče. Ako makar jednom potrči, potpuno će uništiti predstavu o Elmindredi. A Gavin...
„Daj mi tu kotaricu, mišićavi kretenu“, prosikta čim su odmakli od Galada, i otrže mu je pre no što on stiže da je posluša. „Šta si mislio kad si me pred njim pitao o Elejni i Egveni? Elmindreda ih nikada nije upoznala. Elmindreda ne mari za njih. Elmindreda ne želi da bude spomenuta u istoj rečenici s njima! Zar ne možeš to da shvatiš?“
„Ne“, odvrati on. „Pošto nećeš da objasniš, onda ne. Ali zaista mi je žao “ Što se nje tiče, u njegovom glasu nije se čulo dovoljno žaljenja. „Samo, veoma sam zabrimit. Gde su one? Zabrin javaju me ove vešti o lažnom Zmaju i Tiru što stižu rekom. One su tamo negde, Svetlost zna gde, a ja se neprestano pitam da nisu usred nekakve lomače, kakvu je Logan napravio od Geldana?“
„A šta ako on nije lažni Zmaj?“ – oprezno upita ona.
