„Misliš, zbog toga što priče kažu da je zauzeo Kamen Tira? Glasine imaju običaj da preuveličavaju ono što se zaista dogodilo. U to ću poverovati tek kada svojim očima vidim. Sem toga, biće potrebno nešto više pa da mene ubedi. Čak i Kamen može pasti. Svetlosti, ne mislim da su Elejna i Egvena zaista u Tiru, ali to što ne znam gde su proždire me kao kiselina. Ako je povređena...“
Min nije znala na koju to „nju“ misli, a pretpostavljala je da ni on ne zna. Iako ga je zadirkivala,
„Znam. Da verujem Amirlin. Verujem!“ On duboko udahnu. „Znaš li da je Galad počeo da pije po krčmama s Belim plaštovima? Svako može da pređe most ako dolazi u miru, čak i Deca krvavog Svetla.“
„Galad?“ – izusti ona glasom punim neverice. „U krčmama? Pije?“
„Siguran sam ne više od jednog ili dva pehara. Čak ni za svoj imendan on ne popije više od toga.“ Gavin se namršti, kao da nije siguran da li bi to moglo da se shvati kao prekor upućen Galadu. „Stvar je u tome što priča s Belim plaštovima. A sada i ova knjiga. Prema posveti, dobio ju je od Emona Valde lično.
Gavin odmahnu glavom. „Znaš li gde su, Min? Da li bi mi rekla da znaš? Zašto se kriješ?”
„Zato što sam svojom lepotom izludela dva muškarca, a ne mogu da se odlučim“, zajedljivo mu odvrati ona.
Gavin se gorko nasmeja, a onda pokuša da to osmehom prikrije. „Pa, bar u to mogu da poverujem.“ Onda se tiho nasmeja i prstom je pomaži ispod brade. „Ti si veoma lepa devojka, Elmindreda. Lepa i pametna devojčica “
Ona pokuša da ga pesnicom udari ispod oka, ali on se izvi, pa se Min spotače o suknje i skoro pade. „Krvavi metiljavi vole!“ – prosikta Min.
„Takva skladnost pokreta, Elmindreda“, nasmeja se on. „Takav milozvučan glas, kao u slavuja, ili gugutke koja poje u pozdrav večeri. Koji to muškarac ne bi počeo da sanjari kad ugleda Elmindredu?“ Ali veselje minu i on se ozbiljna lica suoči s njom. „Ako bilo šta saznaš, molim te reci mi. Molim te. Spreman sam na kolenima da te preklinjem, Min.“
„Reči ču ti“, odgovori mu ona
Min ostavi Gavina da stoji tu i sama uđe u Kulu, motreči na neku Aes Sedai ili Prihvaćenu koja bi mogla da je zapita šta traži iznad prizemlja i kuda ide. Vesti o Loganu bile su previše važne da bi čekala da se Amirlin predveče, naizgled slučajno, sretne s njom. Bar je tako sebi govorila. Došlo joj je da od nestrpljenja iskoči iz kože.
Videla je svega nekoliko Aes Sedai, kako zamiču za uglove hodnika daleko ispred nje, ili ulaze u neku udaljenu sobu. Tako je bilo i najbolje. Ne dešava se da neko jednostavno navrati da vidi Amirlin Tron. Šačica slugu kraj kojih je prošla bavili su se svojim poslovima. Naravno da je nisu ispitivali, niti je zagledali, izuzev da se brzo spuste u naklon, skoro ni ne prestajući s poslom.
Otvorivši vrata Amirlinine radne sobe pripremi neku zašećerenu priču, u slučaju da ima nekoga s Leanom, ali predvorje beše prazno. Ona požuri do unutrašnjih vrata i proturi glavu kroz njih. Amirlin i Čuvar sedele su za Sijuaninim stolom, koji beše zatrpan malim trakama tanke hartije. One smesta okrenuše glave i ošinuše je pogledima oštrim kao nož.
„Šta ćeš ti ovde?“ – odreza Amirlin. „Trebalo bi da si glupača u potrazi za utočištem, a ne moja prijateljica iz detinjstva. Ne sme da bude dodira između nas, izuzev u prolazu. Ako je neophodno, postaviću Laras da se stara o tebi kao dadilja o detetu. Mislim da bi ona uživala u tome, ali ne verujem da bi to važilo i za tebe.“
Min zadrhta kad to ču. Logan joj se odjednom nije činio tako hitnim; teško da će u sledečih nekoliko dana dostići neku slavu. Doduše, nije zapravo zbog njega došla. On joj je bio samo izgovor, ali sada nema namere da se vrati. Zatvorivši vrata za sobom, ona bez daha ispriča šta je videla i šta to znači. I dalje joj je bilo nelagodno da o tim stvarima priča pred Leanom.
