Sijuan umorno odmahnu glavom. „Još jedna zabrinjavajuća stvar. Glad u Kairhijenu. Sestra nestala u Tarabonu. U Krajinama ponovo učestali troločki napadi. Ona budala koja sebe naziva Prorokom izaziva nerede u Geldanu. Izgleda da propoveda kako je Zmaj Ponovorođen kao šijenarski lord“, s nevericom završi. „Čak su i sitnice loše. Rat u Arad Domanu zaustavio je trgovinu iz Saldeje, pa je nestašica izazvala nemire u Maradonu, što bi čak moglo naterati Tenobiju da se odrekne prestola. Jedina dobra vest koju sam čula jeste da se Pustoš iz nekog razloga povukla. Dve milje zelenila, ako ne i više, pruža se iza graničnika, i to bez ijednog traga bolesti ili iskvarenosti. Od Saldeje pa sve do Šijenara. Prvi put da se to desilo, koliko ljudi pamte. Ali pretpostavljam da mora postojati ravnoteža između dobrih i loših vesti. Kada čamac propušta vodu na jednom mestu, budi sigurna da propušta i na drugim. Kad bi samo dobro i loše bilo u ravnoteži. Leana, naredi da se Logan pomnije motri. Ne vidim kakvu će nevolju sada izazvati, ali ne želim ni da saznam.“ A onda onim svojim prodornim plavim očima pogleda Min. „Zašto si dolepršala s tim vestima kao preplašeni galeb? Logan je mogao da sačeka. Teško da bi mu pošlo za rukom da pre sumraka dođe do slave i moći.“
Min se nelagodno promeškolji kad ču taj odjek sopstvenih misli. „Znam“, odgovori. Leana je upozoravajuće pogleda, a ona žurno dodade: „Majko.“ Čuvar klimnu u znak odobravanja.
„To mi ne govori zašto, dete“, reče Sijuan.
Min se pribra. „Majko, ništa što sam od onog prvog dana videla nije bilo veoma bitno. Nisam videla ništa što bi ukazalo na Crni ađah.“ I dalje se ježila od tog imena. „Ispričala sam ti sve što znam o toj nesreći s kojom ćete se vi, Aes Sedai, suočiti. Sve ostalo je beskorisno.“ Zbog tog prodornog pogleda uprtog u nju, morade da zastane i ovlaži usne. „Majko, nema nijednog razloga da ne odem. A ima razloga da to učinim. Možda bi Rand mogao da ima koristi od mojih sposobnosti. Ako je
Čuvar vidno zadrhta na pomen Randovog imena. Sijuan, s druge strane, glasno frknu. „Tvoja čitanja bila su vrlo korisna. Bitno je znati to o Loganu. Otkrila si konjušara koji je krao, i to pre no što je sumnja mogla da padne na nekog drugog. A ona polaznica kose boje plamena, što je bila na putu da zatrudni... Serijam je to prekinula – ta devojka neće ni pomisliti na muškarca dok ne završi s obukom – ali da nije bilo tebe, prekasno bismo saznale za to. Ne, ne možeš da ideš. Pre ili posle, tvoja čitanja iscrtaće mi mapu do Crnog ađaha. A dok se to ne desi, ona se i više no isplate.“
Min uzdahnu, i to ne samo stoga što je Amirlin nameravala da je zadrži uz sebe. Poslednji put kad je videla tu riđokosu polaznicu, devojka se s jednim mišićavim stražarom šunjala kroz pošumljeni deo zemljišta koje pripada Kuli. Uzeli bi se, možda i pre kraja leta. Min je to znala čim ih je videla zajedno, mada Kula nikad nije dozvoljavala polaznicama da je napuste, sve dok Kula nije za to spremna, čak ni kad ta polaznica ne bi daleko odmakla u svojoj obuci. U budućnosti to dvoje videlo se imanje i buljuk dece, ali nije bilo svrhe govoriti to Amirlin.
„Da li bi bar mogla reći Gavinu i Galadu da su Egvena i njihova sestra dobro, majko?“ Smetalo joj je što moli, kao i glas kojim je to činila. Kao dete koje moli za kolačić, pošto mu je rečeno da ne može dobiti parče torte. „Bar im reci nešto sem one besmislene priče da odrađuju pokoru na nekom imanju.“
„Već sam ti rekla da te se to ne tiče. Nemoj da ti ponovo govorim.“
„Oni ne veruju u to, ništa više no ja“, izusti Min pre no što je Amirlinin jetki smešak stiša. Taj smešak beše zlokoban.
„Dakle, ti predlažeš da promenim mesto njihovog navodnog boravka? Pošto sam svima stavila do znanja da su na imanju? Zar ne misliš da bi se mnogi zapitali šta se dešava kad to čuju? Svi sem tih dečaka prihvatili su to. I tebe. Pa, Kulin Gaidin moraće da ih napornije obučava. Bolni mišići i znoj u stanju su da muškarcima skrenu misli s nevolja. A i ženama, svega mi. Postaviš li još neko pitanje,.videću kako će ti goditi nekoliko dana ribanja šerpi. Bolje da na dva ili tri dana ostanem bez tvojih usluga nego da guraš nos tamo gde ne treba.“
„Ti čak ni ne znaš da li su one u nevolji, zar ne? Ili Moiraina.“ Nije na Moirainu mislila.
„Devojko“, upozoravajuće kaza Leana, ali Min sada nije imala namere đa stane.
„Zašto ništa nismo čuli? Glasine su pre dva dana stigle. Dva dana! Zašto nijedna od tih hartijica na tvom stolu ne sadrži poruku od nje? Zar nema golubove? Mislila sam da vi Aes Sedai svuda imate ljude s golubovima-pismonošama. Ako nijedan nema u Tiru, trebalo bi da bude. Čak bi i konjanik do sada stigao do Tar Valona. Zašto...“
