Gaul se s lakoćom diže s poda. Sedeo je oslonjen uz jedan zid, ispod tapiserije na kojoj behu prikazani konjanici kako love lavove. Nosio je sve svoje oružje, i pride dve kožne boce za vodu, zamotano ćebe i omanji kotlić. Sve beše privezano pored kožne kutije za luk na njegovim leđima. Bio je sam.
„Ostali?“ – upita Perin, a Gaul odmahnu glavom.
„Predugo van Trostruke zemlje. Upozorio sam te na to, Perine. Ove tvoje zemlje previše su vlažne; vazduh je kao voda. Imate premnogo ljudi, preblizu jedni drugima. Videli su čudnih mesta i više no što žele.“
„Razumem”, kaza Perin. Ali jedino je razumeo da ga ipak neće izbaviti. Neće biti aijelskih ratnika da oteraju Bele plaštove iz Dve Reke. Međutim, zadržao je za sebe svoje razočaranje. Bilo je oštro nakon što je pomislio da će umaći svojoj sudbini, ali nije mogao da kaže da se nije pripremio i za tu mogućnost. Nema svrhe plakati kada gvožđe prsne; samo ga prekuješ. „Jesi li imao muke da uradiš ono što sam te zamolio?”
„Ne. Rekao sam dvojici Tairenaca da odnesu stvari koje si želeo do konjušnice kod Zmajske kapije i da nikome ne pričaju o tome. Kada budu tamo, videće jedan drugoga, ali misliće da su te stvari za mene, pa će ćutati. Zmajska kapija. Čovek bi pomislio da je Kičma sveta odmah iza obzorja, a ne više od stotinu liga daleko.” Aijel je na tren oklevao. „Devojka i Ogijer nisu tajili svoje pripreme, Perine. Ona je pokušavala da pronađe zabavljača, i svima priča kako namerava da hodi Putevima.”
Perin se počeša po bradi, duboko udahnu i skoro zareža. „Ako me je odala Moiraini, zaklinjem se da nedelju dana neće moći da sedne.”
„Veoma je vešta s onim noževima”, ravno kaza Gaul.
„Ne dovoljno vešta. Ne, ako me je odala.” Sada je Perin oklevao. Neće biti aijelskih ratnika. Vešala ga i dalje čekaju. „Gaule, ako mi se nešto desi, ako ti dam znak, vodi Failu. Možda neće hteti da ode, ali svejedno je vodi. Postaraj se da bezbedno izađe iz Dve Reke. Hoćeš li mi to obećati?”
„Učiniću šta budem mogao, Perine. Zbog krvi koju ti dugujem, hoću.” Gaul je zvučao sumnjičavo, ali Perin je mislio da Failini noževi njega neće zaustaviti.
Služili su se zabačenim prolazima što su više mogli, i uzanim stepeništima čija je svrha bila da se služinčad njima neopaženo služi. Perin je mislio da je prava šteta što Tairenci nisu napravili i hodnike samo za sluge. Svejedno, naišli su na svega nekoliko ljudi, čak i u širokim hodnicima s pozlaćenim svetiljkama i kitnjastim tapiserijama. Plemića nigde nije bilo.
Perin primeti kako ih nema, a Gaul reče: „Rand al’Tor ih je sve dozvao u Srce Kamena.“
Perin samo nešto progunđa u odgovor, ali ponada se da je i Moiraina među njima. Zapita se da li je to Randov način da mu pomogne da pobegne od nje. Šta god da je bilo razlog, beše mu drago zbog toga.
Siđoše niz poslednje skučeno stepenište i izađoše u prizemlje Kamena, gde su prostrani hodnici, nalik na podzemne puteve, vodili do spoljnih kapija. Tu nije bilo tapiserija. Mračne hodnike obasjavale su svetiljke od crnog gvožđa, postavljene na gvozdene nosače visoko na zidovima, a pod beše od širokih ploča od grubog kamena, napravljenih da istrpe konjske potkovice. Perin potrča. Konjušnice su se videle na izlazu iz ogromnog tunela. Široka Zmajska kapija bila je širom otvorena, a čuvala ju je svega šačica Branitelja. Moiraina sada nije mogla da ih presretne. Ne bez sreće samog Mračnoga.
Otvorena vrata konjušnice behu punih petnaest koraka široka. Perin zakorači unutra i stade.
Vazduh je bio težak od mirisa slame i sena, kao i žita i ovsa, kože i konjske balege. Pregraci uza zidove behu puni lepih tairenskih konja, koji su svuda bili na visokoj ceni, a posred širokog poda pružalo se još takvih pregradaka. Tu beše uposleno na desetine konjušara. Timarili su i češljali, čistili i krpili. Bez zastajkivanja, ponekad bi pogledali ka Faili i Loijalu, koji behu spremni za put. A pored njih bile su Bain i Čijad, opremljene kao Gaul – s oružjem i ćebadi, kožnim bocama za vodu i kotlićem.
„Jesi li zbog njih rekao da ćeš pokušati?“ – tiho upita Perin.
Gaul slegnu ramenima. „Učiniću šta god budem mogao, ali one će stati na njenu stranu. Čijad je Gošijen.“
„Kakve veze ima njen klan?“
„Njen klan i moj su u krvnoj zavadi, Perine, a ja joj nisam sestra po koplju. Možda će je vodene zakletve zadržati. Neću sa njom plesati koplja, ako ona ne ponudi.“
Perin odmahnu glavom. Kakav čudan narod. Šta li su te vodene zakletve? Međutim, on upita: „Šta će njih dve sa njom?“
„Bain je rekla kako bi htela da vidi još vaših zemalja, ali mislim da su zapravo opčinjene raspravom između tebe i Faile. Ona im se dopada, i kada su čule za ovo putovanje, odlučile su da pođu s njom, a ne sa tobom.“
„Pa, sve dok paze na nju da ne upadne u nevolje.“ A onda se zapanji kad se Gaul grohotom nasmeja. To ga natera da se zabrinuto počeše po bradi.
