Dolazak Senke полностью

Faila izgleda više nije smatrala da treba oklevati. Potera svoju kobilu iz konjušnice odmah pored Loijalovog krupnijeg konja. Njihova dva tovarna konja išla su za njom. Svi su već bili u galopu pre no što stigoše do Zmajske kapije. Branitelji ih jednom pogledaše i baciše se u stranu. Neki od njih još su bili na rukama i kolenima. Njihova dužnost bila je da brane pristup u Kamen, a nisu imali naredbe da njih zadrže. Mada, nije baš verovatno da bi se toga setili čak i da im je tako nešto naređeno. Podrhtavanje se tek smirivalo, a Kamen je još ječao iznad njih.

Perin je sa svojim tovarnim konjem bio odmah iza Faile. Priželjkivao je da je Ogijerov at brži. Želeo je da može da ih ostavi za sobom i pobegne sili koja ga je vukla nazad – privlačenju jednog ta’verena ka drugome. Zajedno su jurili niz tirske ulice, pravo ka izlazećem suncu, jedva usporavajući da izbegnu povremena kola ili taljige. Muškarci u pripijenim kaputima i žene s višeslojnim keceljama, još uzdrmani potresom, zapanjeno su ih gledali, ponekad jedva uspevajući da im se sklone s puta.

Nakon zidina unutrašnjeg grada kaldrma se pretvori u nabijenu zemlju, a cipele i kaputi u bose noge i gole grudi iznad vrečastih pantalona opasanih širokim tkanicama. Ali i ovde su ljudi bežali pred konjima, jer Perin nije dao Koraku da uspori, sve dok nisu projurili izvan spoljnih bedema grada i jednostavnih kamenih kućica i radnji ugnezdenih oko njih. Tek kad su zašli u seoski predeo pun raštrkanih imanja i gustiša, i van uticaja ta’verena, tek je tada, teško dišući skoro kao i njegov konj obliven znojem i penom, zauzdao Koraka.

Loijalove uši behu ukočene od preneraženosti. Faila obliznu usne i sva prebledela pogleda Ogijera, pa onda Perina. „Šta se desilo? Je li to bio... on?“

„Ne znam“, slaga Perin. Moram da idem, Rande. Znaš to. Gledao si me u lice kada sam ti to rekao, i odgovorio mi da moram činiti ono što smatram da je potrebno.

„Gde su Bain i Čijad?“ – upita Faila. „Sada će im biti potreban čitav sat da nas sustignu. Volela bih da su voljne da jašu. Ponudila sam da im kupim konje, a one su se uvredile. Pa, ionako sada moramo da prošetamo konje, da se malo ohlade.“

Perin izdrža da joj ne kaže kako ne poznaje Aijele kao što misli. Jasno je video gradske zidine iza njih, i Kamen kako se iznad bedema diže kao neka planina. Mogao je čak da razazna i zmijoliku priliku na barjaku iznad tvrdinje, i ptice u letu oko njega. Niko od ostalih to nije mogao. S lakoćom je video troje ljudi kako dugim koracima što su proždirali razdaljinu jure ka njima. Teško je bilo poverovati s koliko lakoće trče. Pomislio bi kako neće dugo moći da održavaju tu brzinu, ali mora biti da su tom brzinom trčali sve od Kamena, kad su im tako blizu.

„Nećemo morati dugo da čekamo“, reče.

Faila se namršti i pogleda ka gradu. „Zar su to oni? Jesi li siguran?“ Odjednom se namršti na njega, kao da ga izaziva da joj odgovori. Naravno, to što ga je pitala bilo je suviše nalik priznanju da je on ipak deo njene družine. „Mnogo se hvali oštrinom svog vida“, kaza ona Loijalu, „ali pamćenje mu je slabo. Ponekad mi se čini da bi zaboravio noću da zapali sveću da ga ja ne podsećam. Verovatno je video neku jadnu porodicu kako beži od onoga za šta misle da je zemljotres. Šta ti misliš?“

Loijal se mučno promeškolji u sedlu, teško uzdahnu i promrmlja nešto o ljudima. Perin je čisto sumnjao da je to preterano pohvalno, ali Faila to nije primetila. Naravno.

Ubrzo potom Faila se zagleda u Perina pošto su se troje Aijela dovoljno približili da ih i ona razazna, ali ništa ne reče. Kako je bila raspoložena, ne bi priznala ni da je nebo plavo, ako on tako kaže. Kada Aijeli usporiše i stadoše pokraj konja, videlo se da se nisu ni zadihali.

„Šteta što trčanje nije duže potrajalo.” Bain i Čijad se nasmešiše jedna drugoj, pa onda lukavo pogledaše Gaula.

„Inače bismo satrle ovog Kamenog psa“, kaza Čijad, kao da dovršava rečenicu. „Zato se Kameni psi zaklinju da se nikad neće povlačiti. Preteški su zbog kamenih kostiju i kamenih glava.“

Gaul se na te reči ne uvredi, mada Perin primeti da se postavio tako da Čijad drži na oku. „Znaš li, Perine, zašto se Device tako često koriste kao izvidnica? Zato što tako brzo trče. A to je stoga što se boje da će neki muškarac poželeti da se njima oženi. Devica će pretrčati stotinu milja, samo da to izbegne “

„Veoma mudro od njih“, kiselo upade Faila. „Je li vam potreban odmor?“ – upita Aijelke i očigledno se iznenadi kada one odgovoriše odrečno. A onda se okrete Loijalu. „Jesi li ti spreman da nastavimo? Dobro, pronađi mi tu Kapiju, Loijale. Predugo smo se ovde zadržali. Ako čovek dozvoli izgubljenom kučencetu da predugo bude u njegovoj blizini, ono pomisli kako ćeš se stalno starati o njemu, a to nikako ne valja.“

„Faila“, pobuni se Loijal, „zar ne misliš da preteruješ?“

„Teraću ja ovo dokle god moram, Loijale. Kapija?“