Elejnina prva pomisao kada se popeše na palubu beše da brod izgleda veoma uzano za svoju dužinu. Zapravo, nije se preterano razumela u brodove, ali ličio joj je na neki ogromni iver.
Ovi Ata’an Mijere bili su tamnoputi, bosonogi i gologrudi. Svi behu glatko izbrijani, prave crne kose i tetoviranih šaka. Kretali su se sa sigurnošću ljudi koji se razumeju u svoj posao toliko da ga mogu i u snu obavljati, ali svejedno dobro paze šta rade. U pokretima im se očitavala neka zatalasana skladnost, kao da i dalje osećaju kretanje mora, iako je brod ukotvljen. Većina je oko vrata nosila zlatne ili srebrne ogrlice, kao i prstenje u ušima, ponekad po dva ili tri u jednom uvu. Neko prstenje bilo je i s kamenjem.
Među posadom bilo je i žena, isto koliko i muškaraca. Zatezale su konopce i radile na čekrcima rame uz rame s muškarcima. Šake im takođe behu tetovirane, i takođe su nosile vrečaste pantalone od neke tamne, nauljene tkanine, opasane šarenim uzanim tkanicama i nogavica širokih kod članaka. Ali žene su, sem toga, na sebi imale široke šarene bluze, sve u jarkim crvenim, plavim i zelenim bojama. Nosile su ogrlice i naušnice isto kao muškarci. Elejna se pomalo prenerazi kada vide dve ili tri žene s prstenjem u nosevima.
Žene su se kretale lepše i skladnije čak i od muškaraca. To Elejnu podseti na neke priče koje je slušala kao dete, a nije trebalo. U tim pričama žene Ata’an Mijere, Morskog naroda, bile su oličenje zamamne lepote i iskušenja, koje svi muškarci progone. Zapravo, žene na ovom brodu nisu bile ništa lepše od žena drugih naroda, ali mogla je da poveruje u te priče samo zbog načina na koji su se kretale.
Dve žene na uzdignutoj palubi kod krme očigledno nisu bile obične članice posade. I one behu bosonoge, a njihova odeća istog kroja kao kod ostalih, ali jedna beše u potpunosti odevena u plavu svilu i brokat, a druga u zelenu. Starija od njih dve, ona u zelenom, nosila je po četiri zlatna prstenčića u svakom uvu i jedan u levoj nozdrvi. Prstenje je bilo tako obrađeno da je prosto blistalo na jutarnjem suncu. Tanani lanac spajao je sićušni prsten u nozdrvi s jednom naušnicom, a sa njega je visio niz maleckih zlatnih medaljona. S jednog od lanaca oko njenog vrata visila je rupičasta zlatna kutija, nalik na kitnjastu zlatnu čipku, koju je ona povremeno njuškala. Ona druga žena, viša, imala je ukupno šest naušnica, i manje medaljona. Ali rupičasta kutija koju je ona njuškala takođe je bila od prelepog kovanog zlata. Zaista čudesno. Elejna se žacnu i na samu pomisao na to prstenje u nosu. I onaj lanac!
A onda primeti nešto čudno u vezi s krmom, ali isprva nije mogla da odredi šta je to. A onda shvati. Nigde nije bilo rude za kormilo. Videla je neku vrstu točka iza one dve žene, ali ne i rudu.
„Zapamti šta ti je Moiraina rekla“, upozori ona Ninaevu dok su išle ka krmi. To nije bilo nešto preterano; Čak i Aes Sedai malo znaju o Ata’an Mijere. Ali Moiraina im je rekla kako da postupaju i šta da kažu. Bilo je nekih stvari koje su se morale reći, uljudnosti radi. „I pazi šta pričaš“, dodade čvršćim šapatom.
„Zapamtiću“, oštro joj odvrati Ninaeva. „Umem ja da budem taktična.“
Elejna se ponada da je tako.
Dve žene čekale su ih navrh stepenica – lestava, seti se Elejna, čak i kad su u pitanju stepenice. Nije shvatala zašto se na brodovima i najobičnije stvari drugačije zovu. Pod je pod, bilo u ambaru, gostionici ili u palati. Zašto ne i na brodu? Dve žene obavijao je oblak zanosnog mirisa, koji je pomalo vukao na mošus, a dopirao je iz čipkastih zlatnih kutija. Šake im behu tetovirane zvezdama i morskim pticama, okruženim krivim linijama i kovitlacima što su predstavljali talase.
Ninaeva klimnu glavom. „Ja sam Ninaeva al’Mera, Aes Sedai iz Zelenog ađaha. Tražim gospu od jedara ovog plovila, i prevoz, ako je Svetlosti tako drago. Ovo je moja saputnica i prijateljica, Elejna Trakand, takođe Aes Sedai iz Zelenog ađaha. Svetlost obasjala vas i vaše plovilo, i odaslala vetrove da vas ubrzaju.“ Beše to skoro tačno ono što im je Moiraina rekla da kažu. Ne ono o Aes Sedai iz Zelenog ađaha – pre bi se moglo reći da je to Moiraina bespomoćno prihvatila, i da joj je njihov izbor Ađaha bio smešan – već ono ostalo.
