Moiraina ništa od svega toga nije spomenula. Istakla im je da su brodovi Morskog naroda najbrži koji postoje i ohrabrila ih da se posluže ovim. Međutim, dala im je ta novčana pisma, čiji je ukupan iznos vrlo verovatno bio dovoljan da se kupi čitava flota takvih brodova. Pa, bar nekoliko njih.
„Nameravate li, onda, da nas odbijete?“ Ninaeva se manu taktičnosti i odluči za neposrednost. „Ako ne prevozite Aes Sedai, zašto ste nas dovele ovamo dole? Zašto nam to niste na palubi rekle, i gotovo?“
Gospa od jedara pomeri u stranu jedan naslon za ruku, ustade, pa priđe prozorima i zagleda se ka Kamenu. Njene naušnice i medaljoni što su padali preko levog obraza blistali su na svetlosti izlazećeg sunca. „Čula sam da vlada Jednom moći i u rukama drži Mač Koji Se Ne Može Dotaći. Aijeli su na njegov poziv prešli Zmajev zid. Videla sam nekoliko njih na ulicama, a priča se da ih je Kamen pun. Kamen Tira je pao, a kopneni narodi upuštaju se u ratove. Vratili su se oni što su nekad vladali, i prvi put njihov napad je odbijen. Proročanstvo je ispunjeno.“
Ninaeva i Elejna behu potpuno zbunjene na tu promenu toka razgovora. „Zmajska Proročanstva?“ – posle jednog trena upita Elejna. „Da, ispunjena su i ispunjavaju se. On je Ponovorođeni Zmaj, gospo od jedara.“
Koina se okrete. „Ne Zmajska Proročanstva, Aes Sedai. Džendai proročanstvo – proročanstvo o Koramuru. Ne o onome koga vi iščekujete i koga se užasavate, već o onome za kojim mi tragamo – o vesniku novog Doba. Prilikom Slamanja sveta, naši preci behu pobegli u bezbedni zagrljaj mora, dok se zemlja njihala i kršila kao morski talasi. Kaže se da se nimalo nisu razumeli u brodove na koje se behu ukrcali da pobegnu, ali Svetlost bejaše s njima, pa preživeše. Kopno ponovo videše tek kad se sve smirilo, a tada se mnogo toga beše promenilo. Sve – baš sve – čitav svet -plutalo je na vodi i bilo nošeno vetrom. U godinama koje potom uslediše prvi put je izgovoreno Džendai proročanstvo. Moramo lutati vodama sve dok se Koramur ne vrati, i naša sudbina je da mu tada služimo.
Mi smo vezani za more. Venama nam teče slana voda. Većina nas nikada ni ne kroči nogom na kopno, sem da sačeka drugi brod i drugu plovidbu. Snažni i stameni muškarci jecaju kada moraju da služe na kopnio Žena koja se zadesi na čvrstoj
Proročanstvo se ispunjava. On je Koramur. Aes Sedai mu služe. Vi ste dokaz toga. Nalazite se ovde, u ovom gradu. I to je u Proročanstvu.
„Dugo ćete se načekati ako mislite mene da vidite kako nekom muškarcu perem noge“, jetko kaza Ninaeva. „Kakve to veze ima s našom plovidbom? Hoćete li nas primiti ili ne?“
Elejna se žacnu, ali gospa od jedara odgovori jednako neposredno. „Zašto želite da putujete u Tančiko? To je sada veoma neprijatna luka. Pristala sam tamo prošle zime. Ljudi su skoro preplavili moj brod tražeći da pobegnu odatle. Bilo kuda. Nije im bilo bitno, samo da odu iz Tančika. Ne verujem da je sada nešto bolje.“
„Da li uvek tako ispitujete svoje putnike?“ – oštro upita Ninaeva. „Ponudila sam vam dovoljno novca da se kupi celo selo. Dva sela! Ako tražite još, recite koja vam je cena.“
„Ne cena“, prosikta joj Elejna na uvo. „Dar!“
Koina ničim ne pokaza da se uvredila, pa čak ni da je čula Ninaevine reči. „Zašto?“
Ninaeva čvrsto steže svoju pletenicu, ali Elejna je dodirnu po ruci. Nameravale su da neke tajne zadrže za sebe, ali za tim stolom saznale su dovoljno toga da promene sve što su namerile. „Lovimo Crni ađah, gospo od jedara. Verujemo da su neke od njih u Tančiku.“ Spokojno pogleda besnu Ninaevu pravo u oči. „Moramo ih pronaći, inače je moguće da će povrediti... Ponovorođenog Zmaja. Koramura.“
„Svetlost nas odvela do bezbedne luke“, preneraženo izusti vetro-tragač. Beše to prvi put da je nešto rekla, i Elejna je iznenađeno pogleda. Jorina se namršti, nikoga ne gledajući, ali obrati se gospi od jedara. „Možemo ih primiti, sestro moja. Moramo.“ Koina klimnu.
