„Nije oštećen“, kaza Koina, popevši se uz lestve. „Ako vam je drago, mogu da zaplovim za jedan sat. Ako za to vreme ne pronađemo tairenskog vodiča, zaploviću bez njega – iako bi to značilo da se nikada više nećemo vratiti u Tir.“ A onda joj pogled odluta ka onoj dvojici. „Traže prevoz: zabavljač za Tančiko, a hvatač lopova dokle god vi putujete. Ne mogu da ih odbijem, ali...“ Njene tamne oči ponovo se okrenuše Elejni i Ninaevi. „...hoću ako zatražite to od mene.“ Nevoljnost da prekrši običaj borila se u njenom glasu sa... Željom da im pomogne? Da služi Koramuru? „Hvatač lopova je dobar čovek, čak i ako se uzme u obzir da je vezan za kopno. Ne želim time vas da uvredim, Svetlosti mi. Za zabavljača ne znam, ali on bi mogao da udahne živosti ovom putovanju i olakša umorne sate.“
„Znaš gazda San dara?“ – upita Ninaeva.
„Dvaput je pronašao one što su krali od nas, i to brzo. Neko drugi bi odugovlačio da bi mogao da traži više novca. Očigledno je da ga i vi znate. Želite li da mu odbijem prevoz?“ I dalje je bila nevoljna.
„Hajde da najpre vidimo zašto su ovde“, kaza Ninaeva ravnim glasom, koji je jasno govorio da se toj dvojici ne piše dobro.
„Možda bi ja trebalo da govorim“, predloži Elejna, nežno ali odlučno. „Tako ćeš ti moći da posmatraš da li nešto kriju.“ Nije rekla da Ninaeva tako neće planuti, ali sudeći po njenom kiselom smešku, videlo se da je shvatila šta se krilo iza Elejninih reči.
„Dobro, Elejna. Ja ću da ih posmatram. Možda bi ti mogla da učiš kako ja za to vreme održavam potpuni spokoj. Znaš kakva si kada planeš.“ Elejna se nasmeja.
Ona dvojica se ispraviše kada im ona i Ninaeva priđoše. Oko njih je žurila posada, verući se po konopcima, zatežući vrengije, neke stvari vezujući a druge odvezujući – sve prema naredbama gospe od jedara. Kretali su se oko četvoro ljudi s obale ni ne gledajući ih.
Elejna se zamišljeno namršti na Toma Merilina. Bila je potpuno sigurna da pre njegove pojave u Kamenu nikada nije videla zabavljača, ali ipak joj je nešto u vezi s njim bilo veoma poznato. To je, naravno, bilo malo verovatno. Zabavljači uglavnom nastupaju u selima. Njena majka nikada nijednog od njih nije dovodila da nastupa u Kaemlinu. Jedini zabavljač koga je Elejna u životu videla nastupao je u nekim selima blizu poseda njene majke u unutrašnjosti Andora, a ovaj sedokosi jastreb od čoveka sigurno nikad nije bio tamo.
Odluči da se najpre obrati hvataču lopova. Setila se kako je on uporno tvrdio da je ono što se drugde zove lovac na lopove u Tiru zapravo hvatač lopova. Izgleda da mu je to bilo veoma bitno.
„Gazda Sandare“, ozbiljno mu reče. „Možda nas se ne sećate. Ja sam Elejna Trakand, a ovo je moja prijateljica Ninaeva al’Mera. Kako sam razumela, želite da putujete na isto odredište kao i mi. Mogu li da pitam zašto? Poslednji put kad smo vas videle, niste nam dobro poslužili.“
On ni ne trepnu na nagoveštaj da ih se možda ne seća. Pogled mu munjevito pređe preko njihovih šaka, i uoči odsustvo prstenja. Te tamne oči sve su videle i beležile. „Sećam vas se, gazdarice Trakand, i to veoma dobro. Oprostite mi, ali
Ninaeva frknu, ali ne preglasno. Zapravo je bila ćelija, a ne voda, i Crni ađah, a ne srebrnperke. Naročito Ninaeva nije volela da je podsećaju kako im je tada bila potrebna pomoć. Naravno, da nije bilo Džuilina Sandara, one ne bi ni završile u toj ćeliji. Ne, to nije u potpunosti pošteno prema njemu. Istinito, ali ne potpuno pošteno.
„To je sve lepo i krasno“, oštro odvrati Elejna, „ali i dalje niste rekli zašto želite da putujete u Tančiko.“
On duboko uzdahnu i oprezno pogleda Ninaevu. Elejni se baš nije svidelo što se nje više pazi. „Nema ni pola sata kako sam izbačen iz sopstvene kuće“, oprezno reče. „Mislim da znate čoveka koji je to učinio. Jedan visok muškarac, kamenog lica. Zove se Lan.“ Ninaeva neznatno diže obrve. „Došao je umesto jednog drugog čoveka, koga takođe znate. Ja... rečeno mi je da je on čobanin. Uručena mi je velika suma zlata i naređeno mi je da vas pratim. Obe. Rečeno mi je da, ako se vas dve ne vratite s ovog putovanja, i to bezbedno... Recimo da bi mi bolje bilo da se sam udavim nego da se vratim. Lan je to posebno istakao, a... čobanin ništa manje od njega, u poruci koju je poslao. Gospa od jedara mi reče da ne mogu dobiti prevoz sem ukoliko se vas dve složite. Ja znam ponešto od čega bi moglo biti koristi.“ Štap mu se munjevito zavrte u šakama, pa stade u mestu, prsti mu dodirnuše mačolomac za pojasom – nalik na zatupljeni kratki mač, sa zarezima čija je svrha bila da uhvate protivničko sečivo.
„Muškarci stalno pronalaze načine da zaobiđu ono što im kažeš da urade“, promrmlja Ninaeva, ali po glasu joj se moglo zaključiti da joj je drago.
