Dolazak Senke полностью

„Četiri“, potvrdi Rand. Koščati stari bibliotekar bio je potpuno sigu ran u to. Čak je odnekud iskopao neki požuteli rukopis koji je govorio o naporima da se “nepoznate rukotvorine što potiču iz nekog ranijeg Doba“ premeste u Veliko skladište. Svi su pokušaji pretrpeli neuspeh, pa su Tairenci naposletku odustali. To je bila potvrda 2a Randa. Putni kamenovi su potpuno nepokretni. „Jedan od njih je na sat jahanja odavde“, nastavi on. „Aijeli su torbaru dozvolili da ode s glavom na ramenima, budući da je bio torbar. S jednom od njegovih mazgi i onoliko vode koliko može da ponese na leđima. Nekako mu je pošlo za rukom da stigne čak do jednog stedinga na Kičmi sveta, gde je sreo čoveka po imenu Soran Milo, koji je pisao knjigu pod nazivom Ubice s crnim velom. Kada sam od bibliotekara zatražio knjige o Aijelima, on mi je doneo jedan pohabani primerak. Izgleda da je Milo tu knjigu u potpunosti zasnovao na Aijelima koji su dolazili u steding da trguju. Po Ruarku, izgrešio je skoro u svemu, ali Putni kamen ne može biti ništa drugo do Putni kamen.“ Ispitao je i druge mape i rukopise, na desetine njih, navodno proučavajući Tir i njegovu istoriju – učeći o zemlji. Niko, sve do pre nekoliko trenutaka, nije mogao da shvati šta on to zapravo namerava.

Moiraina frknu, a njena bela kobila, Aldijeb, poče da poigrava, osetivši njenu razdraženost. „Navodna priča, koju je ispričao neki navodni torbar, što je tvrdio kako je video zlatni grad na oblacima. Je li Ruark video taj Putni kamen? On je zaista bio u Ruideanu. Čak i da je taj torbar boravio u Pustari, i video Putni kamen, to je moglo biti bilo gde. Kada neko priča priču, obično pokušava da ulepša ono što se zaista dogodilo. Grad koji lebdi u oblacima?“

„Otkud znaš da nije tako?“ – upita je on. Ruark je bio sasvim voljan da se smeje svim pogrešnim stvarima koje je Milo napisao o Aijelima, ali nije bio nimalo predusretljiv u vezi s Ruideanom. Zapravo, Aijel je potpuno odbio da govori o delovima knjige koji su se, navodno, bavili Ruideanom. Ruidean, u zemljama Džen Aijela, klana koji to nije – to je bilo sve što je Ruark hteo da kaže o tome. O Ruideanu se ne priča.

Aes Sedai izgleda nije bila najsrećnija zbog te njegove primedbe, ali on nije mario za to. Moiraina je premnogo tajni zadržala za sebe, i prečesto od njega tražila da je prati sa slepim poverenjem. Neka sada bude red na nju. Moraće da nauči kako on nije marioneta. Prihvatiću njen savet kada mislim da je u pravu, ali neću ponovo da igram kako Tar Valon svira. Umreće pod svojim uslovima.

Egvena pritera svoju sivu kobilu bliže njemu, tako da su jahali skoro koleno uz koleno. „Rande, zar zaista nameravaš da se igraš našim životima? Ruark ti ništa nije rekao, zar ne? Kada Avijendu pitam za Ruidean, ona umukne kao groblje.“ Metu kao da je pozlilo.

Rand natera sebe da mu lice ostane bezizražajno. Nije dozvolio da se vidi njegov stid. Nije nameravao da preplaši svoje prijatelje. „Tamo postoji Putni kamen“, uporno odvrati. A onda ponovo opipa torbicu. Mora da uspe.

Bibliotekarove mape bile su veoma stare, ali upravo mu je to pomoglo. Stepa kroz koju sada jašu bila je pošumljena u vreme kad su mape iscrtane, ali malo je drveća preostalo – naširoko raštrkanih maleckih šumaraka belog hrasta, bora i devojačke kose, kao i nekog usamljenog, visokog i kvrgavog drveća koje mu nije bilo poznato. S lakoćom je video kuda bi trebalo da ide, pošto je brda sada uglavnom prekrivala visoka trava.

Na mapama su dva visoka grebena, jedan iza drugog, predstavljala grupu okruglih brda gde se Putni kamen nalazio. Ako su te mape valjano iscrtane. Ako je bibliotekar zaista prepoznao njegov opis, i zeleni dijamantski znak zaista označava drevne ruševine. Zašto bi lagao? Postajem preterano sumnjičav. Ne. Moram da budem sumnjičav. Moram da budem hladan kao otrovnica. Ali to mu se nimalo nije dopadalo.

Daleko na severu video je potpuno gola brda, prošarana pokretnim tačkama koje mora da su bile konji. Bila su to krda visokih lordova što su pasla na mestu gde se nekada nalazio stari ogijerski gaj. Nadao se da su Perin i Loijal bezbedno otišli. Pomozi im, Perine, pomisli. Pomozi im nekako, jer ja ne mogu.

Ogijerski gaj značio je da je Putni kamen blizu. Ubrzo je ugledao ta brda, nešto južnije. Nekoliko stabala povrh njih ocrtavalo se naspram neba. Bilo je daleko više brda no na onoj staroj mapi. Previše, iako je površina koju su zahvatala bila manja od jedne kvadratne milje. Na kome je Putni kamen?

„Aijeli su brojni“, tiho kaza Lan, „i oštrooki.“