Egvena odjednom shvati zašto je na prvi pogled osetila bliskost s Avijendom, i zašto su Amis i ostale htele da ona postane Mudra. Avijenda može da usmerava. Kao i Elejna, Ninaeva i ona – pa i Moiraina, kad smo već kod toga. Ona je bila jedna od retkih žena koje ne samo da se mogu naučiti da usmeravaju, već su rođene sa tom sposobnošću. Vremenom bi dodirnula Istinski izvor, pa čak i da ne zna šta radi. Moirainino lice bilo je spokojno i bezizražajno, ali Egvena joj je u očima videla da je tako. Aes Sedai je jamačno bila svesna te činjenice prvi put kad se našla u Aijelkinom prisustvu. Egvena shvati da oseća istu tu bliskost sa Amis i Melainom, ali ne i sa Bair ili Seanom. Bila je sigurna da su samo prve dve u stanju da usmeravaju. A sada je isto to osećala i prema Moiraini. Bilo je to prvi put. Aes Sedai je bila žena koja se drži na odstojanju od svih.
Međutim, izgleda da su neke Mudre bolje pročitale Moirainu. „Htela si da je odvedeš u tvoju Belu kulu“, reče Bair, “i načiniš jednom od vas. Ona je Aijel, Aes Sedai.“
„Ako se pravilno nauči, mogla bi da bude veoma snažna“, odgovori Moiraina. „Jednako kao što će Egvena biti. U Kuli može dosegnuti tu snagu.“
„I mi možemo jednako dobro da je podučimo, Aes Sedai.“ Melainin glas beše miran, ali pogled njenih zelenih očiju beše prožet prezirom. „Pa i bolje. Ja sam razgovarala s Aes Sedai. Vi u Kuli mazite žene. Trostruka zemlja nije mesto za maženje. Avijenda će naučiti kakve su joj mogućnosti, dok bi se kod vas tek igrala.“
Egvena zabrinuto pogleda Avijendu. Aijelka je gledala u tle pred sobom, a sav njen prkos je nestao. Ako one misle da je obuka u Kuli
Amis ispruži ruke, i Avijenda joj nevoljno predade koplja i štit, trznuvši se kada ih Mudra baci na zemlju. Avijenda joj polako predade i luk, pa onda otkopča pojas s tobolcem i nožem. Amis sve to prihvati i odbaci u stranu, kao da je smeće. Avijenda se svaki put pomalo trznu. U krajičku jednog plavozelenog oka pojavi se suza.
„Zar morate da budete takve prema njoj?“ – zapita Egvena besno. Amis i ostale samo je pogledaše, ali ona nije imala namere da ustukne. „Ponašate se prema stvarima do kojih je njoj stalo kao da su obično smeće.“
„Ona i mora tako da gleda na njih“, reče joj Seana. „Kada se vrati – ako se vrati – spaliće ih i rasuti pepeo. Metal će dati kovaču da od njega napravi jednostavne stvari. Ali ne oružje. Čak ni nož za rezbarenje. Kopče, posuđe ili slagalice za decu. Kada te stvari budu načinjene, sama će ih nekome pokloniti.“
„Trostruka zemlja nije za nejake, Aes Sedai“, kaza joj Bair. „Slabi ovde umiru.“
„Kadin’sor, Avijenda.“ Amis pokaza ka odbačenom oružju. „Tvoja nova odeća čekaće te po povratku.“ Avijenda tupo poče da se skida, bacajući na gomilu kaput, pantalone i mekane čizme. Potpuno naga, nepomično je stajala pred Mudrima, a Egveni se činilo da će njoj noge, iako je bila u cipelama, izgoreti. Pamtila je kako je gledala dok je gorela odeća koju je nosila na putu do Bele kule. To je predstavljalo prekid veza s ranijim životom, ali nije bilo ovako. Ne toliko surovo.
Kada Avijenda krenu da na gomilu stavi vreću i tapiserije, Seana ih uze od nje. „Ovo možeš da zadržiš. Ako se vratiš. Ako ne, otići će tvojoj porodici – za uspomenu.“
Avijenda klimnu. Nije bila uplašena. Nevoljna, besna, pa čak i nadurena, ali ne uplašena.
„U Ruideanu“, kaza joj Amis, “pronaći ćeš tri prstena, ovako nameštena.“ A onda povuče kroz vazduh tri crte koje se spajaju po sredini. „Zakorači kroz bilo koji od njih. Ukazaće ti se budućnost koja te čeka, iznova i iznova, na različite načine. To te neće u potpunosti voditi – a tako je i najbolje – jer će vremenom izbledeti kao priče koje si nekada davno čula. Ali dovoljno ćeš zapamtiti da znaš kako ti se neke stvari moraju desiti, ma koliko ih se gadila, a neke ne smeju – ma koliko se njima nadala. To je za tebe početak. Neke žene nikada se ne vrate iz prstenja. Možda nisu u stanju da se suoče s budućnošću. Neke koje prežive prstenove nerežive svoj drugi put u Ruidean – u njegovo srce. Ti se ne odričeš teškog i opasnog života u zamenu za lagodniji, već za teži i daleko opasniji.“
Ter’angreal. Amis je opisala ter’angreal. Kakav li je taj Ruidean? Egvena shvati kako želi da i sama ode dole, da to otkrije. To je bilo glupo. Ona nije došla ovamo da stavlja glavu u torbu s ter’angrealom o kome ništa ne zna.
Melaina uhvati Avijendu za bradu i okrete je k sebi. „Ti imaš snage za to“, tiho reče, kao da potpuno veruje u to. „Sada su tvoja oružja snažan um i jako srce. Ali drži ih sigurno kao koplje. Nemoj da ih zaboraviš; koristi ih i sve ćeš prebroditi.“
Egvena se iznenadi. Smatrala je da je od njih četiri Melaina najbezosećajnija.
Avijenda klimnu, čak se i nasmeši. „Stići ću do Ruideana pre one dvojice. Oni ne mogu da trče.“
Sve četiri Mudre je, jedna za drugom, poljubiše u oba obraza, promrmljavši: „Vrati nam se.“
