Egvena uhvati Avijendu za ruku i stisnu je, a Aijelka joj isto tako odgovori. Avijenda se zatim dugim skokovima zaputi niz padinu. Izgledalo je da će zaista sustići Randa i Meta. Egvena ju je zabrinuto posmatrala. Izgleda da je to nešto kao biti uzdignut do Prihvaćene, ali bez prethodne obuke za polaznicu, i bez ikoga da te posle toga uteši. Kako bi njoj bilo da je odmah po dolasku u Kulu uzdignuta na položaj Prihvaćene? Mislila je da bi poludela. Tako je bilo s Ninaevom, zbog njene snage. Egvena je pretpostavljala kako bar delić Ninaevine mržnje prema Aes Sedai potiče od onoga što je tada iskusila.
Kada se Avijenda izgubi s vidika, Egvena uzdahnu i ponovo se okrete Mudrima. I sama je ovamo došla s određenom namerom, a nikome neće pomoći ako okleva s time. „Amis, u Tel’aran’riodu si mi rekla kako bi trebalo da dođem kod tebe da bih učila. Došla sam.“
„Žurba“, kaza sedokosa žena. „Bile smo užurbane, jer se Avijenda toliko dugo borila protiv svog
„Mislite da bi pokušali da ga ubiju?“ – upita Egvena. „Ali on je onaj zbog koga ste poslali ljude preko Zmajevog zida. On je Onaj Koji Dolazi Sa Zorom.“
Bair namesti šal. „Možda jeste. Videćemo. Ako preživi.“
„Ima oči na majku“, kaza Amis, “i u licu mnogo liči na nju, a pomalo i na oca. Ali Kuladin je video samo njegovu odeću i konja. Isto bi bilo i sa drugim Šaidoima, a možda i s Taardadima. Strancima nije dozvoljeno da stupe na ovo tle, a sada vas je pet. Ne, četiri. Rand al’Tor nije stranac, gde god da je odrastao. Ali već smo dozvolile da jedan stranac uđe u Ruidean, što je takođe zabranjeno. Hteli mi to ili ne, promene nam dolaze kao lavine.“
„Tako mora biti“, ubaci se Bair, ali nije zvučala srećno zbog toga. „Šara nas sadi tamo gde ona hoće.“
„Poznavala si Randove roditelje?“ – oprezno upita Egvena. Ma šta one rekle, ona je i dalje na Tama i Kari al’Tor gledala kao na Randove roditelje.
„To je njegova priča“, odgovori Amis, “ako želi da je čuje.“ Sudeći po odlučno stisnutim usnama, nije imala namere ni reč više da kaže o tome.
„Hajde“, reče Bair. „Više nema potrebe za žurbom. Hajde. Nudimo vam vodu i hlad.“
Egveni kolena zaklecaše na spomen hlada. Mokra maramica oko njenog čela već se bila osušila. Teme joj je gorelo, a ostatak glave tek nešto malo manje. Moiraini je, izgleda, bilo jednako drago da pođe za Mudrima do malecke skupine niskih šatora otvorenih stranica.
Jedan visok čovek u sandalama i beloj odori s kapuljačom uze od njih uzde. Bilo je neobično videti aijelsko lice unutar duboke mekane kapuljače, i to krotkog pogleda.
„Napoji konje“, reče mu Bair pre no što uđe u šator, a čovek joj se pokloni, iako mu beše okrenuta leđima, i dodirnu se po čelu.
Egvena mu s oklevanjem prepusti Magline uzde. Delovao je samopouzdano, ali šta Aijeli znaju o konjima? Svejedno, mislila je da joj neće naškoditi, a činilo joj se da je u šatoru malo zasenčeno. I zaista, tako je i bilo, a i hladnije nego napolju.
Krov šatora dizao se u šiljak, ali čak ni pod njim nije bilo mesta za stajanje. Kao da hoće da nadomeste turobne boje aijelske odeće, veliki crveni jastuci sa zlatnim resama bili su razbacani po raznobojnim ćilimima, toliko debelim da se uopšte nije osećala tvrda zemlja ispod njih. Egvena i Moiraina učinile su isto što i Mudre – legle na ćilime oslonivši se laktom na jastuk. Sve su bile u krugu, skoro dovoljno blizu jedna drugoj da se dodiruju.
Bair udari u mali bronzani gong i pojaviše se dve devojke sa srebrnim poslužavnicima, odevene u bele odore s dubokim kapuljačama, krotkih pogleda baš kao muškarac koji je odveo konje. One kleknuše u sredinu šatora, pa jedna od njih svakoj od žena na jastucima nasu po mali srebrni putir vina, a druga znatno veće pehare s vodom. Bez reči, one se pokloniše i odoše, ostavivši za sobom blistave poslužavnike i ibrike.
„Evo vode i hlada“, kaza Bair i podiže svoj pehar s vodom, “slobodno datih. Neka ne bude ustezanja među nama. Svi što su ovde – dobrodošli su, kao što su prvosestre dobrodošle.“
„Neka ne bude ustezanja“, promrmljaše Amis i druge dve. Pošto srknuše po gutljaj vode, Aijelke se svečano predstaviše. Bair, iz septe Haido, Šaarad Aijela. Amis, iz septe Devet dolina Taardad Aijela. Melaina, iz septe Džirad Gošijen Aijela. Seana, iz septe Crna litica Nakai Aijela.
Egvena i Moiraina učiniše isto, mada Moiraina stisnu usne kada se Egvena predstavi kao Aes Sedai iz Zelenog ađaha.
Kao da je razmena vode i imena srušila neki zid, raspoloženje u šatoru primetno se promeni. Aijelke se nasmešiše i opustiše.
Egvena je bila daleko zahvalnija na vodi no na vinu. U šatoru je možda hladnije no napolju, ali grlo joj se i dalje sušilo i od samog disanja. Kada Amis pokaza rukom, ona željno sebi nasu još jedan pehar vode.
