Dolazak Senke полностью

„Niko ne bi tražio da ga mokrozemac učini gai’šainom“, kaza Melaina. „Stranci ne znaju za đi’e’toh.“

Aijelke se zgledaše. Bilo im je nelagodno. Zašto? – zapita se Egvena. Oh. Ne znati za đi’e’toh mora da je za Aijele isto što i ne znati za čast, „Među nama ima časnih ljudi i žena“, kaza Egvena. „Takva je većina nas. Razlikujemo ispravno od pogrešnog.“

„Naravno“, promrmlja Bair, glasom koji je govorio da to uopste nije isto.

„Poslale ste mi pismo u Tir“, reče Moiraina, “pre no što sam ja tamo stigla. U pismu ste govorile o mnogo čemu, i ponešto se već pokazalo tačnim. Uključujući i to da ću morati danas da se sastanem ovde s vama. Gotovo ste mi naredile da dođem. Ali maločas ste rekle ako dođem. Koliko je od onog što ste napisale istina?“

Amis uzdahnu i spusti vinski putir, ali Bair odgovori Moiraini. „Mnogo toga je nesigurno, čak i za šetača kroz snove. Amis i Melaina su najbolje među nama, pa čak ni one ne vide sve što jeste, niti sve što može biti.“

„Sadašnjost je mnogo jasnija od budućnosti, čak i u Tel’aran’riodu“, kaza zlatokosa Mudra. „Daleko je lakše videti ono što se dešava, no ono što će se desiti, ili što se može desiti. Uopšte nismo videle Egvenu niti Meta Kautona. Izgledi da mladić po imenu Rand al’Tor dođe ili ne dođe bili su jednaki. Da nije došao, bilo bi sigurno da će umreti, kao i Aijeli. Ali došao je. Ako preživi Ruidean bar će nešto Aijela ostati u životu. To znamo. Da ti nisi došla, on bi poginuo. Da Aan’alein nije došao, ti bi umrla. Ako ne prođeš kroz prstenove...“ A onda ućuta, kao da se ugrizla za jezik.

Egvena se napeto nagnu. Moiraina mora da uđe u Ruidean? Ali izgleda da Aes Sedai to nije ni primetila, a Seana brzo uskoči da bi prikrila Melaininu pogrešku.

„Budućnost ne hodi utabanim stazama. Naspram Sare i najlepša čipka je gruba, ili upetljana. U Tel’aran’riodu mogu se videti neka od mogućih tkanja budućnosti. Samo to.“

Moiraina srknu vino. „Stari jezik je često težak za prevod.“ Egvena je zbunjeno pogleda. Stari jezik? Šta je s prstenovima, s ter’angrealom? Ali Moiraina nastavi. „Tel’aran’riod znači Svet snova, ili možda Nevidljivi svet. Nijedan prevod nije u potpunosti tačan; taj pojam je daleko složeniji. Aan’alein. Jedan čovek, ali takođe i Čovek Koji Je Čitav Narod, a postoje još dva ili tri moguća prevoda te reči. A tu su i izrazi koje smo uobičajili da koristimo, a ni ne razmišljamo o njihovim značenjima na Starom jeziku. Zaštitnici se nazivaju Gaidini, što znači braća bitke. Aes Sedai znači sluga svih. A Aijel na Starom jeziku znači Posvećeni. Zapravo, ima snažnije značenje. Govori o zakletvi koja vam je u kost urezana. Često sam se pitala čemu su to Aijeli posvećeni.“ Lica Mudrih se okameniše, ali Moiraina nastavi. „A Džen Aijeli. Istinski posvećeni, ali ponovo snažnije. Možda jedini istinski posvećeni. Jedini pravi Aijeli?“ Upitno ih pogleda, kao da im se pogledi nisu odjednom pretvorili u led. Sve četiri su ćutale.

Šta to Moiraina radi? Egvena nije imala namere da joj dopusti da joj upropasti sve izglede za učenje onoga što Mudre znaju. „Amis, možemo li sada da popričamo o Sanjanju?“

„Biće večeras vremena za to“, odvrati Amis.

„Ali...“

„Večeras, Egvena. Možeš ti biti Aes Sedai, ali moraš da naučiš kako ponovo da postaneš učenica. Sada ne možeš ni da zaspiš kad hoćeš, niti da dovoljno lako spavaš da bi videla ono što želiš pre no što se probudiš. Kada sunce počne da zalazi, ja ću početi da te učim.“

Egvena pognu glavu i zagleda se napolje. Gledano iz tog dubokog hlada, sunčevi zraci kao da su sekli usijani vazduh, a samo sunce jedva da je bilo na pola puta ka planinskim vrhovima.

Moiraina odjednom ustade i poče da raskopčava haljinu. „Pretpostavljam da moram da idem kao Avijenda“, reče. To nije bilo pitanje.

Bair ošinu Melainu pogledom. Mlađa žena je samo na tren pogleda u oči pre no što spusti pogled. Seana, kao da se pomirila sa sudbinom, kaza: „To nije trebalo da ti bude rečeno. Ali sada je tako. Promena. Jedan koji nije od naše krvi otišao je u Ruidean, a sada još neko za njim.“

Moiraina zastade. „Čini li to neku razliku, to što mi je rečeno?“

„Možda veliku razliku“, nevoljno odgovori Bair, “a možda nikakvu. Mi često navodimo, ali ne pričamo. Kada smo te videle da odlaziš ka prstenovima, svaki put si ti to prva spomenula, i zahtevala pravo na to, iako nisi od naše krvi. Sada je jedna od nas to prva spomenula. Već ima promena u odnosu na ono što smo videle. Ko zna kakve su?“

„A šta ste videle u slučaju da ne odem?“

Bairino izborano lice ostade bezizražajno, ali bledoplave oči joj ispuniše saosećanjem. „Već smo ti previše rekle, Moiraina. Šetač kroz snove vidi ono što je moguće da se dogodi, a ne šta će sigurno biti. Oni koji se kroz život kreću s previše znanja o budućnosti neumitno nastradaju, bilo zbog pomirenosti s onim što misle da će se desiti, ili u pokušajima da to promene.“