„Prstenovi su milosrdni utoliko što sećanja blede“, reče joj Amis. „Žena zna neke stvari – nekoliko njih – koje će se desiti; ostale će prepoznati tek kad dođe trenutak odluke, a možda ni tada. Život se sastoji iz nesigurnosti i borbe, izbora i promena. Žena koja zna kako je njen život utkan u Šaru vodila bi život životinje. I to ako ne poludi. Čovečanstvo je stvoreno za nesigurnost, borbu, izbor i promene.“
Moiraina je sve to slušala ne pokazujući nestrpljenje, mada je Egvena pretpostavljala da ga oseća; Aes Sedai je navikla da drži predavanja, a ne da ih sluša. Ćutala je dok joj je Egvena pomagala da skine haljinu. Ni glasa nije pustila sve dok naga nije čučnula na ivicu ćilima i zagledala se ka maglom skrivenom gradu što se pružao u dolini podno planine. A onda reče: „Ne dajte Lanu da pođe za mnom. Pokušaće, ako me vidi.“
„Biće kako bude“, odvrati Bair. Njen tanak glas zvučao je hladno i konačno.
Trenutak kasnije Moiraina nevoljno klimnu, pa izađe iz šatora i smesta potrča, bosonoga niz usijanu padinu.
Egvena se namršti. Rand i Met, Avijenda, a sada i Moiraina – svi otišli u Ruidean. „Hoće li... preživeti? Mora da znate, ako ste ovo sanjale.“
„Ima nekih mesta u koja se ne može ući u Teraran’riodu“, odgovori joj Seana. „Ruidean. Ogijerski steding. I nekoliko drugih. Ono što se tamo dešava zaklonjeno je od očiju šetača kroz snove.“
To nije bio odgovor – mogle su da vide da li će izaći iz Ruideana – ali očigledno je da joj ništa više neće reći. „Dobro. Da li bi i ja trebalo da odem?“ Nije joj bila draga pomisao da iskusi te prstenove; bilo bi to kao ponovno uzdizanje do Prihvaćene. Ali ako već svi idu...
„Ne budi glupa“, oštro odvrati Amis.
„Ništa od svega ovoga nismo videle u vezi s tobom“, blaže dodade Bair. „Tebe uopšte nismo videle.“
„A i da pitaš, ja ne bih rekla da“, nastavi Amis. „Potrebno je četiri za dozvolu, a ja bih odbila. Ovde si da naučiš šetnju kroz snove.“
„U tom slučaju“, kaza Egvena, ponovo se zavalivši na jastuk, “naučite me. Mora da ima nečega s čim možete početi pre mraka.“
Melaina se namršti na nju, ali Bair se suvo nasmeja. „Željna je i nestrpljiva kao što si ti bila kada si odlučila da učiš, Amis.“
Amis klimnu. „Nje radi, nadam se da će moći da zadrži želju i otarasi se nestrpljenja. Čuj me, Egvena. Iako će biti teško, moraš zaboraviti da si Aes Sedai ako hoćeš nešto da naučiš. Moraš da slušaš, pamtiš, i radiš šta ti se kaže. Iznad svega, ne smeš ponovo da uđeš u Tel’aran’riod dok neka od nas ne kaže da možeš. Možeš li to da prihvatiš?“
Neće joj biti teško da zaboravi da je Aes Sedai, jer to i nije. A što se onog ostalog tiče, zvučalo je kao da će ponovo postati polaznica. „Mogu da prihvatim.“ Nadala se da ne zvuči sumnjičavo.
„Dobro“, reče Bair. „Sada ću ti uopšteno ispričati o šetanju kroz snove i Tel’aran’riodu. Kada završim, ti ćeš mi ponoviti sve što sam ti rekla. Ako ne uspeš da pokriješ sve bitne stvari, noćas ćeš ti ribati šerpe, a ne gai’šaini. Ako ti je pamćenje toliko loše da ne možeš da ponoviš moje reči pošto ih drugi put čuješ... Pa, pričaćemo o tome kada se bude desilo. Slušaj:
Skoro svako može da dodirne Tel’aran’riod, ali malo je ljudi zaista u stanju da uđe u njega. Od svih Mudrih, samo smo nas četiri u stanju da šetamo kroz snove, a u tvojoj Kuli šetača kroz snove nije bilo već pet stotina godina. To ne zavisi od Jedne moći, mada Aes Sedai veru ju da je tako. Ja ne mogu da usmeravam, niti Seana, ali nas dve šetamo kroz snove jednako dobro kao Amis ili Melaina. Mnogo ljudi u snu dodiruje Svet snova. Zato što ga samo dodiruju, bude se s bolovima umesto sa slomljenim kostima ili smrtnim ranama. Šetač kroz snove u potpunosti ulazi u san, i stoga su njene povrede stvarne kada se probudi. Za nekoga ko je u potpunosti u snu, bio on šetač kroz snove ili ne, smrt tamo je smrt ovde. Ali ako se previše uđe u san, izgubi se dodir s telom. Puta natrag više nema i telo umire. Priča se da je nekada bilo onih u stanju da telom uđu u san, i da više uopšte ne budu na ovome svetu. To je zlo, jer su oni činili zlo. To se nikada više ne sme pokušati, čak i ako veruješ da to možeš, jer ćeš svaki put izgubiti deo onoga što te čini ljudskim bićem. Moraš naučiti da u Tel’aran’riod uđeš kad god želiš, i onoliko koliko želiš. Moraš naučitia pronađeš ono što ti je potrebno, da nađeš i pročitaš ono što vidiš, da uđeš u snove nekoga ko ti je blizu da bi pomogla pri lečenju, da prepoznaš one koji su u snovima dovoljno duboko da ti naškode, da...“
Egvena je pomno slušala. Opčinjavale su je nagoveštene stvari, za koje nije ni znala da su moguće. Ali, iznad svega, nije imala namere da završi ribajući šerpe. To joj, nekako, nije bilo pošteno. Ma šta Randa, Meta i one dve čekalo u Ruideanu, neće ih poslati da ribaju šerpe.
