Dolazak Senke полностью

Ne oklevajući kod prvog reda stubova, Rand natera sebe da zađe među njih. Sada više nema vraćanja, niti osvrtanja. Svetlosti, šta će se ovde desiti? Šta ovo zapravo radi?

Providni kao najbolje staklo, možda stopu debeli i s međusobnim razmakom od tri koraka, stubovi su bili kao neka šuma blistave svetlosti i neobičnih duga. Među njima je bilo hladnije – i to toliko da on požele da je poneo kaput – ali glatki beli kamen po kome je hodao takođe je bio pokriven peskom. Nije bilo ni daška vetra, ali Rand se sav naježio.

Nešto dalje, s desne strane, video je nekog čoveka u aijelskoj sivoj i smeđoj odeći, ukočenog i nepomičnog. To mora da je Muradin, Kuladinov brat. Ukočen i nepomičan; nešto se dešava. Za divno čudo, iako je svetlo bilo veoma bleštavo, Rand je jasno video Aijelovo lice. Oči mu behu razrogačene, lice kao sleđeno, a usne iskežene. Šta god da gleda – ne dopada mu se. Ali Muradin je bar dotle stigao. Ako može on, onda može i Rand. Aijel je bio svega nekih šest ili sedam koraka udaljen od njega. Zapitavši se zašto on i Met nisu videli kad je Muradin ušao, Rand načini još jedan korak.

I nađe se iza para nečijih očiju. Osećao je telo u kome je bio, ali nije imao vlast nad njim. Vlasnik tih očiju vešto se krio među stenama na goloj padini, pod plamenim suncem, i posmatrao neobične poludovršene kamene građevine – ne! Manje no poludovršene. To je Ruidean, ali bez magle, tek u nastajanju – i to prezrivo. On je bio Mandein. Bio je mlađ za poglavara septe; bilo mu je svega četrdeset godina. Osećaj razdvojenosti polako izblede i nastupi mirenje. On je Mandein.

„Moraš da se saglasiš“, reče Sealdra, ali on tog trenutka nije obraćao pažnju na njene reči.

Dženi su napravili stvari koje crpu vodu i sipaju je u velike kamene bazene. On se borio u bitkama vođenim oko manje vode no što je bilo u jednom od tih spremišta, kraj kojih su se ljudi šetali kao da im tolika voda ništa ne znači. Čudna staklena šuma dizala se u središtu svega toga, blistava na suncu, a u njenoj blizini najviše drvo koje je ikada video – bar tri hvata visoko. Njihove kamene zgrade kao da su bile građene s ciljem da u sebi smeste čitavu utvrdu, pa i septu. Ludilo. Ovaj Ruidean ne može da se brani. Naravno, niko ne bi ni napao Džene. Većina ih izbegava kao što izbegavaju proklete Zalutale, koji putuju svetom u potrazi za pesmama za koje tvrde da će povratiti izgubljene dane.

Povorka je iz Ruideana vijugala prema planini. Sastojala se od nekoliko desetina Džena i dva palankina, koje su nosili po osmorica. Od tih palankina moglo bi se napraviti bar dvadesetak poglavarskih stolica – toliko je drveta tu bilo. Čuo je da među Dženima još ima Aes Sedai.

„Moraš da se saglasiš s onim što budu tražili, mužu moj, šta god to bilo“, kaza mu Sealdra.

On je tada pogleda i na trenutak požele da prođe prstima kroz njenu dugu zlatnu kosu. I dalje je bila ista ona nasmejana devojka koja je položila svadbeni venac pred njegove noge i zaprosila ga. Ali sada je bila ozbiljna, napeta i zabrinuta. „Hoće li ostali doći?“ – upita je on.

„Neki. Većina. U snu sam razgovarala s mojim sestrama, i sve smo sanjale isti san. Poglavari koji ne dođu, i oni koji se ne saglase... Njihove septe će izumreti, Mandeine. Kroz tri pokolenja od njih će ostati samo prašina, a njihove utvrde i stoka pripašće drugim septama. Njihova imena biće izgubljena.“

Nije mu se dopadalo što ona priča s Mudrima iz drugih septi, čak ni u snu, ali Mudre sanjaju istinite snove. Kada znaju da je tako, onda su zaista istiniti. „Ostani ovde“, reče joj on. „Ako se ne vratim, pomozi našim sinovima i kćerima da očuvaju septu.“

Ona ga dodirnu po obrazu. „Hoću, hladu mog života. Ali zapamti da se moraš saglasiti.“

Mandein mahnu i stotinu zabrađenih prilika pođe za njim niz padinu, prikradajući se od stene do stene, s pripravnim lukovima i kopljima.

Siva i smeđa odeća stapala se s neplodnom golom zemljom toliko dobro da čak ni njegov pogled ponekad nije mogao da ih otkrije. S njim su bili samo muškarci. Sve žene iz septe koje nose koplje ostavio je sa muškarcima oko Sealdre. Ako nešto pođe po zlu i ona odluči da pokuša neku glupost kako bi ga spasla, muškarci će verovatno poći za njom, ali žene će se postarati da se ona vrati u utvrdu, ma šta zapravo želela, kako bi štitila utvrdu i septu. Bar se tako nadao. One su ponekad u stanju da budu okrutnije od muškaraca, i bezumnije.