Fenjer se drmao dok je Perin sjahivao i vodio Koraka i tovarnog konja ka Putokazu, visokoj ploči od belog kamena prekrivenoj iskošenim srebrnim gravurama pomalo nalik vinovoj lozi i lišću, izrešetanoj rupicama kao da je poprskana kiselinom. Naravno, nije umeo da pročita ništa, bilo je to Loijalovo zaduženje; pismo je bilo ogijersko, i posle nekoliko trenutaka on napravi krug oko kamena, proučavajući Ostrvo. Bilo je istovetno kao i ostala koja je video – do grudi visoka ograda od belog kamena, gusto išarana jednostavnim zakrivljenim i kružnim linijama. Iz ograde su se, u pravilnim razmacima, izdvajali mostovi, raspeti ka tami, kao i platforme bez balustrada koje su vodile naviše i naniže, bez ikakve vidljive potpore. Svuda su se mogle videti pukotine, krzave rupčage i plitki krateri, kao da je kamen zahvatila trulež. Pri pokretu konja čulo se hrskanje, kao da se kamen kruni pod njihovim kopitima. Gaul je zurio u tamu bez vidne napetosti, ali on nije znao šta ih tamo može sačekati Perin je, zato, i te kako znao.
Kada su Loijal i ostali pristigli, Faila smesta sjaha sa svoje crne kobile i dojuri do Perina, pogleda uprtog u njegovo lice. Već je zažalio što joj zadaje brige, ali ona uopšte nije izgledala zabrinuto. Nije razabirao ništa osim usredsređenosti u njenom izrazu.
„Jesi li odlučila da pričaš sa mnom, a ne sa zrakom iznad moje gla... ?“
Tačke svetlosti zaigraše mu pred očima kada ga je ošamarila svom snagom. „Šta si to umislio“, prasnu ona, „kad jurišaš ovamo kao divlji vepar? Nemaš ni trunku obzira. Nimalo!“
Polako i duboko, on uzdahnu. „Zamolio sam te već da to ne radiš.“ Njene tamne, krupne oči se raširiše, kao da ju je nešto u tim rečima rasrdilo. Trljao je obraz kada ga sustiže i drugi šamar, s druge strane, takav da mu se vilica skoro odvojila od glave. Aijeli su sve ovo posmatrali s mnogo pažnje, kao i Loijal, vidno klonulih ušiju.
„Rekao sam ti da to ne radiš“, zareža on. Pesnica joj nije bila baš velika, ali iznenadan udarac u vita rebra izbio mu je sav vazduh iz pluća, tako da se presavio, dok se ona spremala za još jedan udarac. Stežući zube, on je ščepa za vrat i...
Pa, sama je bila kriva. Jeste. Zamolio ju je da ga ne udara, rekao joj je to. Njena greška. Međutim, iznenadilo ga je što nije izvukla nož; imala ih je nekoliko, baš kao Met.
