Shvatio je da i dalje steže svoj krvavi čekić, obliven crnom krvlju Mirdraala. Prstima je napipao sasušenu krv na sopstvenom obrazu, zgrušanu u kratkoj bradi. Kada je sjahao, osetio je bol u boku i nozi. U bisagama je pronašao košulju kojom je obrisao čekić da krv Seni ne bi nagrizla čelik. Uskoro će saznati treba li se još čega bojati u ovim planinama. Ako ima nečeg osim ljudi, vukovi će znati.
Faila poče da mu raskopčava kaput.
„Šta to radiš?“, pitao je.
„Hoću da ti previjem rane“, odseče ona. „Neću da mi iskrvariš na smrt. To bi baš ličilo na tebe, da umreš, pa da moram da te sahranjujem. Nemaš ni trunku obzira. Miruj.“
Na njeno iznenađenje, on tiho reče: „Hvala ti.“ Naterala ga je da skine sve osim veša, kako bi mu oprala rane i utrljala u njih lekovitu mast iz svog tovara. Naravno, on nije mogao da vidi posekotinu na svom licu, ali delovalo mu je da je mala i plitka, mada neprijatno blizu oka. Međutim, posekotina preko leve slabine bila je duža od šake i prelazila je preko rebra, a rana od koplja u desnoj butini bila je duboka. Faila je morala da je ušije, iglom i koncem svog šivaćeg pribora. Stameno je istrpeo bol; zato se ona grčila pri svakom ubodu. Ljutito je mrmljala sve vreme, naročito dok mu je utrljavala tamnu, ljutu pastu u obraz. Izgledala je kao da su povrede nanete njoj, i to njegovom krivicom, ali mu je ipak previla rebra i butinu krajnje nežno. Njen pažljivi dodir i besno gunđanje bili su u zapanjujućem kontrastu. Potpuno zbunjujuće.
Dok je oblačio čistu košulju i druge pantalone iz bisaga, Faila je dodirivala prorez u njegovom kaputu. Da je bio dva palca udesno, on nikada ne bi napustio ono Ostrvo. Navukavši čizme, zatraži od nje kaput i ona mu ga dobaci.
„Nemoj da misliš da ću ti ga ušiti. Dosta sam šila za tebe. Čuješ li me, perine Ajbara?“
„Nisam to ni tražio.“
„I ne pomišljaj! Toliko!“ Krutim korakom ona ode da pomogne Aijelima da zbrinu sebe i Loijala. Beše to čudna družina, Ogijer bez svojih vrećastih kratkih pantalona, Gaul i Čijad koji zagledaju jedno drugo kao par čudnih mačaka, dok Faila utrljava pomadu i privija zavoje, ali sve vreme ga strelja očima punim optužbe. Šta li joj je sada skrivio?
Perin odmahnu glavom. Poverovao je Gaulovim rečima; kao da se trudiš da razumeš sunce.
Premda je znao šta mu je činiti, bio je neodlučan, naročito posle onoga što se desilo u Putevima, posle susreta sa Seni. Jednom je video čoveka koji je zaboravio svoju ljudskost.-Isto se moglo dogoditi i njemu.
Poslao je um niz dolinu, u potragu za vukovima. Uvek je bilo vukova tamo gde nema ljudi, a ako su blizu, mogao bi da priča sa njima. Vukovi su izbegavali ljude, ignorisali ih koliko god je moguće, ali su mrzeli Troloke, protivprirodne zveri, a Mirdraale i prezirali uz neizdrživo duboku mržnju. Ako ima Senkinog nakota u Maglenim planinama, vukovi će mu reći.
Ali nije pronašao nijednog vuka. Nijednog. Trebalo je da ih bude tamo, u divljini. Opazio je jelene kako lutaju dolinom. Možda vukovi nisu u blizini. Mogao je da razgovara s njima na određenoj razdaljini, ali nikako dalje od milje. Možda je na planini ta udaljenost još ograničenija. To bi možda bio odgovor.
Prešao je pogledom preko oblačnih vrhova i završio na dalekom kraju dola, tamo odakle su došli gavranovi. Možda će sutra pronaći vukove. Na drugačije mogućnosti nije želeo ni da pomišlja.
Pošto se noć tako brzo primicala, nisu imali izbora do da se ulogore u planini, kraj Kapije. U dva odvojena logora. Faila je bila nepokolebljiva.
„Dosta više s tim“, nezadovoljno zabrunda Loijal. „Izašli smo iz Puteva, a ja sam održao svoj zavet. To je završeno.“ Faila je zauzela jednu od svojih tvrdoglavih poza, uzdignute glave, podbočena pesnicama o kukove.
„Ne mari, Loijale“, reče Perin. „Otići ću tamo da se malo odmorim.“ Ogijer se osvrnu; Faila se, čim je čula Perinov pristanak, okrenula dvema Aijelkama. Odmahnuo je svojom golemom glavom i posao da se pridruži Perinu i Gaulu. Perin mu dade znak da ostane, jedva primetno, u nadi da nijedna od žena to neće primetiti.
Nije otišao daleko, ni dvadeset koraka. Možda je Kapija zatvorena, ali gavranovi su svejedno tamo, kao i ono čemu su možda predznak. Hteo je da bude u blizini ako bude potrebe. Ako se Faili prigovara, neka slobodno prigovara dokle joj je volja. Toliko je odlučan bio da se ne obazire na njene proteste da ga je izluđivalo što se ni na šta nije žalila.
