„Svet prolazi kroz promene“, tiho prozbori Gaul. „Ruark i Džeran, poglavar mog klana, i Mudre isto, pokušali su to da prikriju, ali nisu bili spokojni kada su nas poslali preko Zmajevog zida u potragu za Onim Koji Dolazi sa Zorom. Mislim da promene neće proći onako kako smo verovali. Ne znam šta će biti drugačije, ali sigurno će biti. Tvorac nas je smestio u Trostranu zemlju da bi nas oblikovao i da bi kaznio naše grehe, ali za šta smo to oblikovani?“ Najednom je s gorčinom zatresao glavom. „Kolinda, Mudra utvrde Vrelih izvora kaže da previše razmišljam za Kamene pse, a Bair, najstarija među Mudrima Šaarada preti da će me po Džeramovoj smrti poslati u Ruidean, hteo ja to ili ne. Pored svega toga, Perine, šta znači boja čovekovih očiju?“
„Voleo bih da svi razmišljaju na taj način.“ Veselje za susednom vatrom konačno je utihnulo. Jedna od Aijelki, Perin nije mogao da razazna koja, preuzela je prvu stražu, leđima okrenuta vatri, a ostali polegaše na spavanje. Zamoran dan bio je za njima. Ne bi trebalo da mu bude teško da zaspi i pronađe neophodni san. Protegao se kraj vatre i privio ogrtač oko sebe. „Upamti. Prodrmaj me ako zatreba.“
San ga obuze još dok je Gaul klimao glavom, a slike smesta nadođoše. Bio je dan i stajao je sam kraj Kapije slične elegantno izrezbarenom zidu što se nije slagao s licem planine, jedinog dokaza da je ljudska stopa ikad hodila ovim strminama. Nebo beše vedro i prijatno, a lagan lahor iz doline donosio je miris jelena i zečeva, prepelica i golubica, hiljadu različitih osećaja, vode, zemlje i drveća. Ovo je bio vučji san.
Nakratko ga preplavi osećaj da boravi u vučjoj koži. Imao je šape, i... Ne! Prepipao se rukama i s olakšanjem shvatio da je to njegovo telo, njegov kaput i ogrtač. I široki opasač za koji je obično bila zadenuta sekira, ali namesto nje je ovoga puta tu bio čekić.
Namrštio se zbog toga, i na njegovo iznenađenje, za tren je na istom mestu zatreptala nestvarna i prozračna slika sekire. Naprasno se ponovo pretvorila u čekić. Oblizao je usne i ponadao se da će tako i ostati. Možda je sekira bolje oružje, ali čekić mu je bolje ležao. Promena nalik ovoj nikada se nije desila, ali ovo čudnovato mesto bilo mu je strano. Ako bi se uopšte moglo nazvati mestom. Bio je to vučji san, i ovde se događalo nemoguće, podjednako kao i u bilo kom običnom snu.
Kao da je razmišljanje o nemogućem prizvalo još jedan nastran događaj, deo neba nad planinama iznenada se zamrači, kao prozor koji gleda negde drugde. Rand je stajao u kovitlacu olujnih oblaka, smejući se divljački, čak bezumno, podignutih ruku, a na vetru su plovila sićušna zlatna i skerletna obličja nalik onoj neobičnoj prilici sa Zmajevog stega; skrivene oči bile su uprte u Randa, ali se nije mogao raspoznati da li je on toga svestan ili ne. Čudnovati prozor nestade u treptaju oka, da bi ga smenio drugi, nešto dalje odatle, u kome su se videle Ninaeva i Elejna kako oprezno koračaju kroz mahniti predeo iskrivljenih, senovitih zdanja, loveći neku opasnu zver. Perin nije imao objašnjenje kako zna da je opasna, ali je znao. I to nestade, da bi se nova crna mrlja prostrla preko neba. Met je stajao na mestu gde se put račva. Bacio je novčić, krenuo jednim krakom, i najednom dobio širok šešir i štap s nakalemljenom kratkom oštricom mača. Još jedan „prozor“, kroz koji su Egvena i neka žena duge sede kose iznenađeno gledale u njega dok im se iza leđa Bela Kula krunila, kamen po kamen. Tada i one nestadoše.
Perin duboko udahnu. Viđao je nešto slično i ranije, ovde unutar vučjeg sna, i smatrao je te vizije donekle stvarnim, ili bar značajnim. Šta god da su bile, vukovi ih nikada nisu iskusili. Moiraina je nagovestila da je vučji san isto što i
Postojao je neko s kim je mogao da razgovara. Žalio je što ne može da pronađe Elijasa Mačeru, čoveka koji ga je upoznao s vukovima. Elijas je sigurno znao dosta o takvim stvarima. Pomislivši na njega kao da začu sopstveno ime, šapat na vetru, ali kada je bolje oslušnuo, ne beše ničeg osim vetra. Samotan je bio taj zvuk. Nikog osim njega ovde nije bilo.
„Skakaču!“, pozvao je, i ponovo u mislima:
Ovo je bilo beskorisno. Došao je ovamo s razlogom, i nije imalo smisla dalje odlagati. I u najboljem slučaju od mesta na kome je video gavranove u letu udaljen je satima.
