Dolazak Senke полностью

Kada se okrenuo, više je nije bilo. Dokle god pogled seže, samo trava i razuđeni šumarci. I sjajni, srebrni toranj.

Namrštio se gledajući kako Skakač konačno podiže glavu sa šapa. „Pravo čudo da si dao neki znak života“, promrmlja Perin. „Šta misliš o njoj?“

Njoj? Ženka? Skakač ustade i osvrnu se. Gde?

„Razgovarao sam s njom. Baš ovde. Upravo sad.“

Govorio si u vetar, Mladi Biče. Ovde nije bilo nikakve ženke. Nikoga do tebe i mene.

Perin razdraženo protrlja bradu. Bila je tu. Nije pričao sam sa sobom. „Ovde se svašta događa“, kaza sam sebi. „Složila se s tobom, Skakaču. Rekla mi je da se ne primičem ovoj kuli.“

Mudra je. U toj misli osećao se prizvuk sumnje; Skakač i dalje nije verovao da je bilo ikakve „nje“.

„Daleko sam zastranio od mesta na koje sam bio namerio da stignem“, promrsi Perin. Objasnio je zašto želi da pronađe vukove u Dve Reke ili u planinama iznad sela, opisao je gavranove i susret s Trolocima unutar Puteva.

Kada je završio, Skakač dugo poćuta, a čupavi rep mu beše povijen i ukočen. Konačno... Izbegavaj svoj stari dom, Mladi Biče. Prizor koji je Perinov um nazivao domom bila je zemlja kojoj je čopor vukova obeležavao granice. Sada tamo nema vukova. Oni koji bejahu tamo, a ne stigoše da pobegnu, sada su mrtvi. Tamo Koljač hodi kroz san.

„Moram kući, Skakaču. Moram.“

Čuvaj se, Mladi Biče. Bliži se dan Poslednjeg Lova. Trčaćemo zajedno u Poslednjem Lovu.

„Hoćemo“, tužno potvrdi Perin. Bilo bi lepo ako bi posle smrti mogao da dođe ovamo; ponekad mu je izgledalo kao da je već napola vuk. „Sad moram da idem, Skakaču.“

Neka ti ulov bude bogat, Mladi Biče, i neka ti ženke daju mnoštvo štenadi.

„Zbogom, Skakaču.“

Otvorio je oči i ugledao slabašnu svetlost gotovo zgaslog ugljevlja na padini planine. Gaul je čučao tik van dosega svetla, zagledan u noć. U onom drugom noćištu, Faila je bila na redu za stražu. Nad planinama je visio mesec, pod kojim su oblaci izgledali kao biserne senke. Perin praćeni da je spavao oko dva sata.

„Ja ću čuvati stražu neko vreme“, reče skidajući ogrtač. Gaul klimnu i ugnezdi se na njegovo domalopređašnje mesto. „Gaule?“ Aijel podiže glavu. „Možda je u Dvema Rekama gore nego što sam mislio.“

„Često tako biva“, tiho odgovori Gaul. „Život je takav.“ Aijel je smireno spustio glavu i zaspao.

Koljač. Ko li je on? Šta je on? Nakot Senke pred Kapijom, gavranovi u Maglenim planinama i čovek zvani Koljač u Dvema Rekama. Nije to mogla biti slučajnost, koliko god on želeo da bude.

Put u Zapadnu šumu, za koji mu je u vučjem snu trebalo najviše pet-šest koračaja niz planinu i preko Peščanih brda, potrajao je tri duga dana jahanja. Aijeli su ih bez muke pratili pešice, dok životinje, s druge strane, nisu mogle postidi veliku brzinu zbog valovitog terena. Perina su rane žestoko svrbele; zaceljivale su. Failin melem očigledno je činio svoje.

Većim delom put beše tih; češće su mir remetili lavež lisica u lovu i odjekivanje jastrebovih krika negoli nečiji glas. Bar nisu primetili nijednog gavrana. U dva-tri navrata učinilo mu se da će Faila privesti svoju kobilu do njega, kao da želi nešto da kaže, ali se svaki put uzdržala. To mu beše drago; više od svega želeo je da razgovara s njom, ali šta ako bi se na kraju pomirili? Prekorio je sebe zbog takvih želja. Prevarila je Loijala, prevarila ga je. Ona će sve još samo pogoršati; otežati. Želeo je da je ponovo poljubi. Želeo je da joj presedne i da ga ostavi. Zašto mora da bude tako tvrdoglava?

I ona i obe Aijelke držale su se po strani. Bain i Čijad su koračale uporedo s Lastavicom, a ponekad bi jedna od njih izmakla napred, u izviđanje. Povremeno bi se sve tri sašaptavale, posle čega bi uvek tako očigledno izbegavale da ga pogledaju da se osećao kao da ga kamenuju. Loijal je, na Perinov zahtev, jahao sa njima, premda ga je to stanje beskrajno dražilo. Uši su mu se tresle kao da je besan što je ikada čuo za ljude. Gaulu je sve zajedno očito bilo vrlo zabavno; kad god bi ga Perin pogledao, dočekao bi ga prikriveni smešak.

Što se Perina tiče, on je jahao potopljen brigom, a na jabuci sedla držao je zapet luk. Da li taj čovek koga zovu Koljač krstari Dvema Rekama samo u vučjem snu ili i na javi? Podozrevao je da će istina biti ovo drugo, a i da je Koljač ustrelio onog jastreba bez ikakvog povoda. Još jedna otežavajuća okolnost bez koje se moglo, s obzirom na Decu Svetla.