„Ma je li moguće?“, smrknuto prozbori gradonačelnik. „Eto, to je zanimljivo. A uživa priličan ugled među Belim plaštovima. Prvi put smo čuli da su ovde pošto su spalili Tamovo imanje. To je bilo Fejnovo maslo; predvodio je Plastove koji su to učinili. Tam je načičkao četvoricu ili petoricu strelama pre nego što je pobegao u šumu, i jedva je stigao na Kautonovo imanje na vreme da spase Abela. Ali uhapsili su Nati i devojčice. I Harala Luhana i Alsbet. Mislim da je Fejn želeo da ih obesi, ali lord Bornhald nije dozvolio. Ali nije ih ni pustio. Koliko sam mogao da otkrijem, nisu povređene, samo što ih drže u logoru Belih plaštova kod Stražarskog Brda. Iz nekog razloga, Fejn mrzi tebe, Randa i Meta. Nudi sto zlatnika za bilo koga bliskog vama trojici; po dve stotine za Tama i Abela. A lord Bornhald se, izgleda, posebno zanima za tebe. Često prolazi s izvidnicom ovuda i zapitkuje o tebi.“
„Da“, odgovori Perin. „Naravno. Nikako drugačije.“ Perin iz Dve Reke, koji trči s vukovima. Prijatelj Mraka. Fejn je mogao da im ispriča i ostatak. Fejn, sa Decom Svetla? Misao s ruba pameti. Ipak, bolja od misli o Trolocima. Stegnutih zuba posmatrao je svoje ruke i naredio im da miruju na stolu. „Oni vas štite od Troloka.“
Marin al’Ver se nagnu prema njemu, namrštena. „Perine, potrebni su nam Beli plaštovi. Jeste, spalili su Tamovo imanje, i Abelovo, i hapsili su ljude, i vršljaju ovuda kao da je sve njihovo, ali Alsbet, Nati i ostali nisu povređeni, samo zatočeni, a i to će se nekako ispraviti. Zmajev očnjak je naškraban na ponekim vratima, ali na to se niko osim Kongara i Koplina ne obazire, s tim da su možda oni to i naškrabali. Tam i Abel mogu da se skrivaju dok Beli plaštovi ne odu. Moraće da odu, pre ili kasnije. Ali sve dok u blizini ima Troloka, potrebni su nam. Molim te, shvati. Nije da su nam draži od tebe, ali su nam neophodni, i ne želimo da te obese.“
„To nazivate zaštitom, gospodarice krova?“, prozbori Bain. „Ako ištete od lava da vas štiti od vukova, samo ćete skončati u jednom stomaku umesto u nekom drugom.“
„Zar ne možete sami da se branite?“, nadoveza se Čijad. „Videla sam Perina u borbi, i Meta Kautona, i Randa al’Tora. Iste ste krvi.“
Bran teško uzdahnu. „Mi smo zemljoradnici, prostodušan narod. Lord Luk pominje da bi spremio muškarce za borbu s Trolocima, ali to podrazumeva da se napuste porodice i pođe s njim, a ta zamisao se nikome ne dopada.“
Perin je bio zbunjen. Ko je lord Luk? To je i pitao, a gazdarica odgovori.
„Došao je otprilike u isto vreme kada i Beli plaštovi. On je Lovac na Rog. Znate priču o Velikom lovu na Rog? Lord Luk smatra da je Rog Valera negde u Maglenim planinama iznad Dve Reke, ali je zapostavio svoju potragu zbog naših nevolja. Lord Luk je veliki gospodin, veoma prefinjen.“ Pogladila je kosu i značajno se nasmešila; Bran je pogleda postrance i zabrunda kao da ga je nešto zabolelo.
Lovci na Rog. Troloci. Beli plaštovi. Dve Reke teško da su bile ono isto mesto koje je ostavio za sobom. „Faila je takođe Lovac na Rog. Poznaješ li tog lorda Luka, Faila?“
„Dosta mi je“, obznani ona. Perin se namršti, a ona ustade, zaobiđe sto i stade pred njega. Uhvatila ga je za glavu i privukla mu lice na svoja nedra. „Majka ti je mrtva“, tiho je govorila. „Otac ti je mrtav. Brat i sestre su ti mrtvi. Porodica ti je mrtva, i ne možeš to promeniti. Sigurno ne žrtvujući sebe. Dozvoli sebi žalost. Ne drži je unutra, inače će te zatrovati.“
Uhvatio ju je za ruke, u želji da je pomeri, ali iz nekog razloga samo ih je stisnuo, i stiskao sve jače, dok taj stisak nije postao jedino što ga je držalo. Tek tada je shvatio da plače, da jeca u njenu haljinu kao odojče. Šta li ona misli o njemu? Otvorio je usta da joj kaže kako mu je dobro, kako mu je žao što se slomio, ali reče samo: „Nisam mogao brže da stignem. Nisam, ja...“ Svom snagom je stegao zube da bi zaćutao.
„Znam“, prošaputala je, milujući mu kosu kao kakvom detetu. „Znam.“
Želeo je da prestane, ali što mu je više razumevanja ukazivala, to je više ridao, kao da ga je dodir njenih nežnih ruku u kosi toliko razmekšao da su suze lile same od sebe.
Perin je zaboravio koliko je dugo plakao dok mu je Faila držala glavu privijenu uz svoje grudi. Kroz misli su mu proletale slike njegove porodice, oca koji mu s osmehom pokazuje kako se drži luk, majke kako peva dok prede vunu, Adore i Desele koje su ga zadirkivale kada se prvi put obrijao, Peta koji je jedne davne nedelje netremice posmatrao predstavu zabavljača. Slike nanizanih grobova, hladnih i usamljenih. Plakao je dok mu nije nestalo suza. Kada se konačno uspravio, behu sami, samo se Češko umivao na buretu piva. Bilo mu je drago što niko drugi nije tu da ga vidi. Na neki način bilo mu je lakše što je ona s njim; ali žalio je što ga je morala videti i čuti.
