Gazdarica al’Ver klimnu. Zastala je kraj Perina i uhvatila ga za ruku. „Znaš da saosećam s tobom“, nežno kaza. „Samo upamti da tvoja smrt ništa neće rešiti. Čini kako ti Aes Sedai nalože.“ U odgovor je promrmljao nešto neodređeno, ali ona očigledno beše zadovoljna.
Kad gazdarica al’Ver ode, Verin reče: „Primi i naše saučešće, Perine. Da smo išta mogle da uradimo, uradile bismo.“
Nije želeo da razmišlja o porodici u ovom trenutku. „Još mi niste odgovorile na pitanje.“
„Perine!“ Faila je skoro sasvim uspešno oponašala glas gazdarice al’Ver, ali on se nije obazirao.
„Zašto ste ovde? Nemoguće da je slučajnost. Beli Plastovi i Troloci, i vas dve, baš nekako u isto vreme, svi se nađoste ovde.“
„Uopšte nije slučajnost“, odgovori Verin. „Ali voda za čaj vri.“ Uzmuvala se naokolo, i kad voda prestade da ključa, ona ubaci šaku lišća u lonac, pa posla Failu da pronađe gvozdene šolje u jednom od zavežljaja prislonjenih uza zid. Alana je skrstila ruke i nije skidala oka s Perina. Platneni pogled činio je oštru suprotnost njenom smirenom licu. „Iz godine u godinu“, nastavi Verin, „otkrivamo sve manje devojaka koje mogu naučiti da usmeravaju. Šerijam veruje da smo za poslednjih tri hiljade godina unazadili čovečanstvo smirujući svakog muškarca za koga je otkriveno da usmerava. Dokaz za to, kako ona kaže, jeste što ih je sad preostalo tako malo. Pa čak i pre sto godina, kako hronike kažu, bilo ih je jedva dvojica- trojica godišnje, a pre petsto godina...“
Alana se brecnu: „A šta drugo da radimo, Verin? Da ih pustimo da skrenu s uma? Da sledimo suludi plan Belih?“
„Mislim da ne“, smireno odvrati Verin. „Čak i kada bismo pronašle žene voljne da nose decu smirenih muškaraca, nije izvesno da bi ta deca mogla da usmeravaju, niti da bi bila devojčice. Ja sam, inače, predložila da bi, ako žele da povećaju brojnost, same Aes Sedai trebalo da rađaju decu, kad su već došle na tu pomisao. Alvijarin nije bila oduševljena.“
„Kako bi i bila“, nasmeja se Alana. Iznenadni blesak radosti koji je raščinio njen vatreni tamnooki pogled bio je zastrašujući. „Da sam joj samo mogla videti lice.“
„Izraz joj je bio... zanimljiv“, zamišljeno kaza Smeđa sestra. „Smiri se, Perine. Daću ti ostatak odgovora. Može čaj?“
Pokušavajući da obriše vrelinu s lica, iznenada je otkrio da sedi na podu, s lukom ostavljenim u stranu i metalnom šoljom punom jakog čaja u ruci. Svi su sedeli u sredini sobe, raspoređeni ukrug. Alana preuze na sebe da objasni njihovo prisustvo, možda da bi sprečila drugu Aes Sedai u raspredanju nevažnih priča, čemu beše sklona.
„Ovde, u Dve Reke, koje nijedna Aes Sedai verovatno nije posetila već hiljadu godina, Moiraina je pronašla dve žene koje ne samo da su mogle biti naučene da usmeravaju, već su imale urođenu moć, i čula je za još jednu koja je poginula jer nije umela da se samopodučava.“
„A da ne pominjemo tri ta’verena“, promrmlja Verin otpijajući čaj, „Imate li ikakvog pojma“, nastavi Alana, „koliko gradova i sela inače moramo posetiti da bismo pronašli tri devojke sa urođenim moćima? Jedino čudo je to što smo toliko čekale da krenemo u lov na nove. Stara krv je veoma snažna ovde u Dve Reke. Nedelju dana pre nego što su se Deca pojavila, posetile smo Stražarsko Brdo, veoma oprezno se krijući od svih osim tamošnjeg Ženskog kruga, pa smo opet pronašle četiri devojčice sposobne da nauče da usmeravaju i, bar mislim, jedno dete kome je to urođeno.“
„Nije lako utvrditi pouzdano“, dodade Verin. „Svega joj je dvanaest leta. Nijedna od njih nije ni blizu Egveninih ili Ninaevinih mogućnosti, ali je broj i dalje zapanjujući. Možda ih ima još dve-tri samo u okolini Stražarskog Brda. Nismo imale prilike da proučimo ovdašnje devojčice, ili one dalje na jugu. Moram napomenuti da je Tarenska Skela bila pravo razočaranje. Valjda se previše mešaju sa spoljašnjim svetom.“
Perin je morao priznati da ovo ima smisla. Ipak, nije dobio odgovor na sve što je želeo da zna, niti su njegove sumnje umirene. Promeškoljio se i ispružio nogu. Rana u butini naneta kopljem zadavala mu je bol. „Ne razumem zašto se krijete ovde. Beli plaštovi hapse nevine ljude, a vi samo sedite. Troloci očito vršljaju svuda po Dve Reke, a vi samo sedite.“
Loijal prigušeno protutnja nešto sebi u bradu. Perin je dokučio „naljutiti Aes Sedai“ i „stršljenovo gnezdo“, ali je nastavio da ih šiba recima. „Zašto ne preduzmete nešto? Neka sam spaljen, vi ste Aes Sedai, zašto ne učinite nešto?“
„Perine!“, prosikta Faila, pa se molećivo osmehnu Verin i Alani. „Molim vas, oprostite mu. Moiraina Sedai ga je razmazila. Valjda ima preblagu narav, te mu je svašta dozvoljavala. Molim vas, ne ljutite se na njega. Popraviće se on.“ Prostrelila ga je oštrim pogledom dajući mu na znanje da se nije obraćala samo njima, naprotiv. Uzvratio joj je pogledom punim potmulog besa. Nije imala pravo da se meša u ovo.
„Preblagu narav?“, zatrepta Verin. „Moiraina? Nikad to nisam primetila.“
