Njegov zamišljeni pogled ostao je na njima svega jedan tren, posle čega se zaustavio na Perinu, i Tam se trže skoro kao kada je ugledao Loijala. Bio je izdržljiv, plećat čovek, bez obzira na skoro sasvim sedu kosu, od onih koje samo zemljotres može oboriti s nogu, a ni tada se ne uzbuđuju. „Perine, momčino!“, viknuo je. „Je li Rand s tobom?“
„Šta je s Metom?“, željno upita Abel. Izgledao je kao Metov stariji, osedeo dvojnik, ali oči mu behu ozbiljnije. Čovek koga starost nije previše usporila, čovek žustrog koraka.
„Obojica su dobro“, odgovori im Perin. „U Tiru su.“ Krajičkom oka je primetio Verinin pogled; dobro je ona znala šta Tir predstavlja za Randa. Alana jedva da je obraćala pažnju na to. „I oni bi došli sa mnom da smo znali koliko je ovde loše.“ I jedno i drugo je bilo istinito, bio je ubeđen u to. „Met provodi vreme kockajući se – i pobeđujući – i ljubakajući se s devojkama. Rand... pa, kada sam ga poslednji put video, nosio je skupocen kaput, a za ruku ga je držala jedna zlatokosa lepotica.“
„To liči na mog Meta“, grleno se zasmeja Abel.
„Možda je bolje što nisu došli“, nešto sporije dodade Tam. „Ovoliki Troloci. I Beli plaštovi...“ Slegnuo je ramenima. „Znaš da su se Troloci vratili?“ Perin klimnu. „Je li ona Aes Sedai bila u pravu? Moiraina. Jesu li one Zimske noći lovili vas? Saznaste li ikad zašto?“
Smeđa sestra očima upozori Perina. Alana je bila zauzeta pretraživanjem bisaga, ali mu se činilo da sada i ona sluša. Ali nije ga obeshrabrilo ništa od toga. Samo što nikako nije mogao reći Tamu da njegov sin ume da usmerava, da je Rand Ponovorođeni Zmaj. Kako da kaže čoveku tako nešto? Umesto toga reče: „Moraćete da pitate Moirainu. Aes Sedai ne govore više nego što moraju.“
„To sam primetio“, procedi Tam.
Obe Aes Sedai su pažljivo slušale, sada to već i ne krijući. Alana ledeno izvi obrvu prema Tamu, a Abel se premesti s noge na nogu kao da mu se učinilo da je Tam preterao. Ipak, nikakav pogled nije bio dovoljan da uznemiri Tama.
„Možemo li da popričamo napolju?“, upita Perin dvojicu muškaraca. „Hoću malo svežeg vazduha.“ Želeo je da razgovara negde gde Aes Sedai ne prisluškuju i posmatraju, ali teško da je to mogao tako da sroči.
Tam i Abel se složiše, možda i podjednako voljni da umaknu Verininim i Alaninim ispitivačkim pogledima, ali trenutno su bili važniji zečevi, koje sve dodadoše Alani.
„Mislili smo da dva komada zadržimo za sebe“, reče Abel, „ali izgleda da imate još gladnih usta.“
„Nema potrebe za ovim.“ Zelena sestra je zvučala kao da je tako nešto izgovarala i ranije.
„Mi volimo da platimo za ono što smo primili“, uzvratio joj je Tam, istim glasom. „Aes Sedai su bile tako ljubazne da izvedu malo Isceljenja za nas“, objasnio je Perinu, „pa želimo da steknemo njihovu naklonost u slučaju da nam ponovo zatreba.“
Perin klimnu glavom. Razumeo je zašto neko ne bi prihvatio dar od Aes Sedai. „U svemu što Aes Sedai poklone skriva se udica“, govorila je stara izreka. Pa, uverio se u tu istinu. Ali zapravo se ništa nije menjalo bilo da ste uzeli poklon ili da ste za njega platili; Aes Sedai su u oba slučaja postavljale udice. Verin ga je posmatrala s majušnim osmehom, kao da mu čita misli.
Kako trojica ljudi krenuše napolje, noseći lukove, tako Faila ustade da pođe za njima. Perin odmahnu glavom, i začudo, ona sede nazad. Zapitao se da se nije razbolela.
Zastali su da se Tam i Abel nadive Koraku i Lastavici, pa potom odšetaše malo dalje u okrilje drveća. Sunce se klonilo zapadu, a senke su se izdužile. Stariji ljudi se malo našališe u vezi s njegovom bradom, ali oči nisu nijednom pomenuli. Neobično, ali to prećutkivanje mu nije smetalo. Imao je većih briga nego što je nečije mišljenje o njegovim očima.
Odgovarajući na Abelovo pitanje da li mu je „to oko usta“ zgodno da procedi supu, protrljao je bradu i blago odgovorio: „Faili se dopada.“
„Opa“, nasmeja se Tam. „Cura i po, zar ne? Izgleda kao borac, momče. Neće ti dati da zaspiš dok te ne ubedi da je mleko crno.“
„Postoji samo jedan način da se izboriš s takvom ženom“, zaklima Abel glavom. „Neka pomisli da je sve u njenim rukama. Tako kad dođe neki važan trenutak a ti se usprotiviš, dok se ona opasulji, uredićeš stvari kako ti želiš, a njoj će biti prekasno za zakeranje.“
Perinu je ovo veoma ličilo na pouku gazdarice al’Ver kada je pričala s Failom o odnosu prema muškarcima. Zapitao se da nisu Abel i Marin razmenjivali beleške. Verovatno nisu. Možda bi mogao ovo da isproba s Failom. Samo, činilo se da ona u svakom slučaju istera svoje.
