Alana pokretom ruke ućutka Failu. „Ti zaista ne shvataš“, obrati se Aes Sedai Perinu stegnutim glasom. „Ne shvataš koliko smo sputane u svemu što činimo. Tri Zakletve nisu obične reči. Povela sam ovamo dvojicu Zaštitnika.“ Zelene behu jedini Ađah koji vezuje više od jednog Zaštitnika po glavi; neke su, kako je čuo, imale i po tri ili četiri. „Deca su uhvatila Ovejna dok je prelazio preko polja. Osetila sam svaku strelu koja ga je probadala, sve dok nije umro. Osetila sam kako je umirao. Da sam bila tamo, smela bih braniti i njega i sebe, koristeći Moć. Ali ne smem da je koristim radi osvete. Zakletve ne dozvoljavaju. Deca su otprilike puna zlobe koliko ljudsko biće može biti, izuzimajući Prijatelje Mraka, ali oni nisu Prijatelji Mraka, i iz tog razloga ih samo u samoodbrani smemo povrediti koristeći Moć. Proširile smo ovlašćenja koliko smo mogle, ali dalje od toga ne ide.“
„Što se tiče Troloka“, dodade Verin, „sredile smo nekoliko njih, kao i dva Mirdraala, ali postoje granice. Poluljudi umeju da osete usmeravanje. Ako na vučemo stotinu Troloka na sebe, moći ćemo samo da bežimo.“ Perin počeša bradu. Trebalo je ovo da očekuje, trebalo je da zna. Video je kako se Moiraina suočava s Trolocima i imao je neku predstavu o tome šta ona može, a šta ne. Shvatio je da razmišlja o načinu na koji je Rand poubijao sve Troloke u Kamenu, ali Rand je bio moćniji od obe Aes Sedai, verovatno i od obe zajedno. Pa, bez obzira na to da li će mu one pomoći, bio je rešen da dokrajči svakog Troloka u Dve Reke. Nakon što spase Metovu porodicu i Luhane. Ako dobro razmisli, sigurno će pronaći način. Bol u butini ga je zaista namučio.
„Povređen si.“ Alana odloži solju na pod i priđe da klekne kraj njega, uzimajući mu glavu u šake. Nekakav titraj prođe kroz njega. „Da. Jasno. Očito se nisi ozledio dok si se brijao.“
„Bili su to Troloci, Aes Sedai“, reče Bain. „Kada smo izašli iz Puteva, na planini.“ Čijad joj dodirnu ruku, i ona ućuta.
„Zaključao sam Kapiju“, brzo dodade Loijal. „Niko je neće koristiti dok ne bude otvorena sa spoljašnje strane.“
„Pretpostavila sam da nadolaze tim putem“, promrmlja Verin za sebe. „Moiraina je govorila da koriste Puteve, i da će nam to pre ili kasnije postati velika nevolja.“
Perin se zapitao šta li ona podrazumeva pod time.
„Putevi“, reče Alana ne puštajući mu glavu. „Ta’vereni! Mladi junaci!“ Reči su zvučale u isti mah kao blagoslov i nešto veoma blisko kletvi.
„Nisam ja junak“, kruto je odvratio. „Putevi su bili najbrži način da stignemo ovamo. To je sve.“
Zelena sestra nastavi kao da ga nije čula. „Nikada neću razumeti zašto je Amirlin Tron pustila vas trojicu da idete svojim putem. Elaida ludi zbog vas, ali nije jedina, već je jednostavno najglasnija. Pečati slabe, Poslednja bitka se bliži, i poslednje što želimo jesu tri razularena ta’verena. Svu bih vas trojicu sputala, čak bih vas i vezala.“ Pokušao je da se otrgne, ali ona ga uz osmeh steže jače. „Nisam do te mere izgubila obzir da vezujem muškarca protiv njegove volje. Ne još.“ Nije bio siguran koliko je daleko bila od toga; oči joj se nisu smešile. Gladila je poluzaceljenu rasekotinu na njegovom obrazu. „Ovo je načinjeno previše davno. Čak će i nakon Isceljenja ostati ožiljak.“
„Ne moram biti lep“, progunđa on – samo dovoljno zdrav da učini ono što mora – a Faila se naglas nasmeja.
„Ko ti je to rekao?“, upitala ga je. Neočekivano, smešila se sa Alanom.
Perin se namršti misleći da ga ismevaju, ali pre nego što je stigao išta da kaže, Isceljenje ga pogodi kao da će ga slediti. Uspeo je samo oštro da udahne. Tih nekoliko trenutaka koliko ga je Alana držala učiniše mu se kao večnost.
Kada je povratio dah, Zelena sestra je već držala Baininu plameno kosu glavu među dlanovima, Verin se starala o Gaulu, a Čijad je oprobavala levicu, zamahujući napred-nazad zadovoljnog lica.
Faila preuze Alanino mesto kraj Perina i pređe prstom preko njegovog obraza i ožiljka ispod oka. „Beleg lepote“, rekla je, s blagim osmehom.
„Šta?“
„Ma, to je nešto što Domanke rade. Bez veze mi je palo na pamet.“ Uprkos njenom osmehu, ili možda upravo zbog njega, sumnjičavo se namrgodio. Ismevala ga je, samo nije baš razumeo kako.
Ivon se prikrade u sobu, prošapta nešto u Alanino uvo i čuvši njen šapat opet nestade napolju. Jedva da je napravio ikakav zvuk, čak i na ovom drvenom podu. Časak-dva kasnije, škripa čizama na stepeništu najavila je pridošlice.
Perin đipi na noge ugledavši u dovratku Tama al’Tora i Abela Kautona naoružane lukovima, u izgužvanoj odeći, s prosedim, dvodnevnim bradama ljudi koji su spavali u divljini. Bili su u lovu; četiri zeca su visila s Tamovog opasača, tri sa Abelovog. Očigledno su očekivali i Aes Sedai i goste, ali su začuđeno zurili u Loijala, više nego upola većeg od obojice, u njegove čupave uši i golemu njušku. Treptaj prepoznavanja pređe preko Tamovog oštrog, izboranog lica čim je ugledao Aijele.
