„Dosta teško“, uzdahnu Abel, i s klonulošću na licu, zbog čega je najednom izgledao stariji nego što je bio. „Još kako teško. Kad su odveli Nati, približio sam se dovoljno da je vidim, prišao sam šatoru gde ih sve drže. Video sam je, a među nama beše dve-tri stotine Belih plaštova. Malo sam se opustio, i jedan od njih me pogodi strelom. Da me Tam nije odvukao natrag do Aes Sedai...“
„Poprilično je veliki taj logor“, reče Tam, „tik ispod Stražarskog Brda. Sedamsto, osamsto ljudi. Dnevne i noćne straže obilaze okolinu, a najviše paze na deo između Stražarskog Brda i Emondovog Polja. Kad bi se malo više raštrkali, bilo bi nam lakše; ali prepustili su cele Dve Reke Trolocima, izuzev stotinak ljudi u Tarenskoj Skeli. Čujem da je opasno i niže, oko Devonovog Jahanja. Svake noći izgori po još jedno imanje. Isto je i između Stražarskog Brda i reke Taren. Nećemo lako osloboditi Nati i ostale, a i posle imamo samo nadu da će im Aes Sedai dopustiti da ostanu ovde. Njih dve se ne bi obradovale kada bi neko saznao gde su.“
„Zar ih niko ne bi sakrio?“, pobuni se Perin. „Ne možete me ubediti da su vam svi okrenuli leđa. Ne veruju valjda stvarno da ste Prijatelji Mraka?“ Nije ni dovršio misao, a već se prisetio Cena Bjuija.
„Ne, nije tako“, odgovori Tam, „ali ima poneka budala. Dosta naroda nam daje hranu, ili nas puštaju da prenoćimo u staji, ponekad čak i u krevetu, ali shvati da im nije lako da pomažu ljudima koje gone Beli plaštovi. Ne treba ih zbog toga kriviti. Okolnosti su surove, i većina muškaraca se trudi da zbrine sopstvene porodice najbolje što može. Tražiti od nekoga da primi kod sebe Nati i devojke, Harala i Alsbet... Pa, možda bi bilo previše.“
„Precenio sam narod Dveju Reka“, promrsi Perin.
Abel je uspeo da se nasmeši. „Dobar deo ljudi se oseća pritešnjeno između dva žrvnja, Perine. Samo se nadaju da ih Beli plaštovi i Troloci neće samleti u prah.“
„Trebalo bi da prekinu da se nadaju i da urade nešto.“ Za tren se osetio postiđeno. Nije živeo ovde; nije imao predstavu kako je. Ali ipak je bio u pravu. Dok god se narod skriva iza Dece Svetla, moraće i da im se povinuje, bilo da im otimaju knjige ili žene i devojke. „Sutra ćemo osmotriti taj njihov logor. Mora da postoji način da ih oslobodimo. A zatim ćemo se pozabaviti Trolocima. Čuo sam, od jednog Zaštitnika, da Troloci zovu aijelsku pustaru ’Zemlja umiranja’. Želim da isto ime nadenu i Dvema Rekama.“
„Perine“, zausti Tam, ali ne dovrši, ophrvan brigom.
Perin je znao da mu se oči sjaje ovde, u hrastovoj senci. Osećao je da mu je lice kao isklesano iz kamena.
Tam uzdahnu. „Prvo ćemo se postarati za Nati i ostale. Onda možemo da odlučimo šta ćemo s Trolocima.“
„Ne daj da te to izjeda, momče“, meko kaza Abel. „Mržnja ume da poraste toliko da spali sve drugo što imaš u sebi.“
„Ništa mene ne izjeda“, odgovori Perin bezizražajnim glasom. „Samo nameravam da učinim ono što se mora.“ Prešao je prstom preko sečiva sekire. Ono što se mora.
Dain Bornhald se uspravio u sedlu; stotina koju je vodio u izvidnicu približavala se Stražarskom Brdu. Sada ih beše manje od sto. Preko jedanaest sedala bila su prebačena i privezana u plaštove zamotana tela, a dvadeset i tri ratnika zadobila su rane. Troloci su im pripremili veštu zasedu; možda je mogla i uspeti protiv slabije obučenih i manje čvrstih vojnika nego što su Deca. Ali mučilo ga je to što je ovo već treći punosnažan napad na njegovu izvidnicu. Nikakav slučajan sukob, niti troločka obest, već pripremljen napad. Štaviše, samo na izvidnice koje je on lično vodio. Ostale su Troloci nastojali da izbegnu. Ova činjenica je nametala neprijatna pitanja, a nije mogao smisliti nijedan odgovor koji nudi i rešenje.
Sunce je tonulo. Svetla su se već palila u selu sa slamnim krovovima, razasutom od vrha do podnožja brda. Jedini krov od crepa imala je kuća na vrhu, gostionica
Na manje od pola milje od podnožja brda, vide kretanje između stotinak šarenih kola; žene i muškarci odeveni još živahnije nego što su im kola bila ukrašena pripremali su konje i amove, i tovarili stvari koje su već nedeljama bile razbacane po logoru. Izgleda da je Putujući narod namerio da opravda svoje ime, verovatno u svitanje.
