Ako je Luka društvo u al’Sinovoj kući iznenadilo, Perin ga je u najmanju ruku zbunio. Trgao se pogledavši ga u lice, a u očima mu se ocrtalo zaprepašćenje. Sve je to za tren skrila lordovska oholost, ali mu je jedno oko i dalje divlje titralo. Ali to nije imalo smisla, i tu je ležao problem. Nisu Luka odbile njegove žute oči, u to je bio siguran. Beše tu još nešto, kao da ga je čovek nekako prepoznao, kao da se iznenadio što ga ovde sreće, ali Perin ga je sad video prvi put u životu. Pored toga, bio je voljan da se opkladi da ga se Luk plaši. Bez ikakvog smisla.
„Lord Luk je predložio da dečaci borave na krovu“, reče Džek. „Momci će nas upozoriti pre nego što se ijedan Trolok približi.“
„Kako će vas upozoriti?“, procedi Perin. Je li to primer mudrosti velikog lorda Luka? „Troloci su kao mačke u mraku. Napašće vas, provaliće kroz vrata pre nego što vaši dečaci stignu da poviču.“
„Radimo što možemo“, zareža Flan. „Prestani da nas plašiš. Ovde ima dece koja nas slušaju. Lord Luk bar daje savete koji nam pomažu. Bio je na mom posedu dan pre troločkog napada i postarao se da svakog postavim na svoje mesto. Krv i pepeo! Da njega nije bilo, Troloci bi nas sve pobili.“
Luk, izgleda, nije čuo hvale koje su mu upućene. Obazrivo je posmatrao Perina, igrajući se rukavicama, da bi ih zapasao za zlatnu kopču u obliku vučje glave na svom opasaču. I Faila ga je posmatrala, blago namrštena. Na nju nije obraćao nimalo pažnje.
„Zar vas nisu Beli plaštovi spasli, gazda Lijuine? Mislio sam da je izvidnica Belih plaštova naišla i u poslednjem trenutku rasterala Troloke.“
„Pa, jeste.“ Flan prođe rukom kroz svoju sedu kosu. „Ali lord Luk... Da Beli plaštovi nisu naišli, mi bismo... On barem ne pokušava da nas zastraši“, promrsio je.
„Dakle, on vas ne plaši“, reče Perin. „Mene plaše Troloci. A Beli plaštovi odbijaju Troloke od vas. Kad mogu.“
„Pokušavaš da pripišeš zaslugu Belim plaštovima?“ Luk pritisnu Perina ledenim pogledom, kao da se ustremio na neku njegovu slabost. „Šta misliš, ko je odgovoran za Zmajeve očnjake nažvrljane na vratima? Oh, njihove ruke nikada ne dodirnu ugljen, ali oni stoje iza toga. Upadaju u domove ovih dobrih ljudi, postavljaju pitanja i zahtevaju odgovore, kao da su pod sopstvenim krovom. Ja kažem da su ovi ljudi sopstveni gospodari, a ne psi koji sednu čim Beli plaštovi narede. Neka osmatraju okolinu – svaka čast – ali treba istupiti pred vrata i dati im do znanja na čijoj su zemlji. To je moje mišljenje. Ako želiš da budeš pas Belih plaštova, budi, ali ne zavidi ovim dobrim ljudima na njihovoj slobodi.“
Perin uzvrati Luku podjednako oštrim pogledom. „Ne gajim nikakvu naklonost prema Belim plaštovima. Žele da me obese, zar niste čuli?“
Visoki lord zatrepta, kao da zaista nije, ili kao da je, trudeći se da hitro odgovori, na to zaboravio. „Šta je, onda, tvoj predlog?“
Perin mu okrenu leđa i ode do kamina. Nije želeo da se raspravlja s Lukom. Neka ga svi slušaju. Bez sumnje, svi su gledali u njega. Reći će ono što misli i završiti s tim. „Morate se osloniti na Bele plaštove, morate se nadati da će sputati Troloke, morate se nadati da će stići na vreme ako Troloci napadnu. Zašto? Zato što se svaki čovek trudi da ostane na svom posedu, ako može, ili što je moguće bliže ako ne može. Ima vas u stotinu malih grozdova, poput grožđa zrelog za berbu. Dok god je tako, dok god morate da se molite da Beli plaštovi ne dozvole Trolocima da vas izgaze, nemate izbora – morate ih puštati da pitaju šta god hoće, davati im odgovore koje hoće. Morate gledati kako odvlače nevine ljude. Ili možda neko među vama smatra Harala i Alsbet Luhan Prijateljima Mraka? Nati Kauton? Bodvin i Eldrin?“ Abel se osvrnuo po sobi, čekajući da se neko usudi da nagovesti kako se slaže, ali nije bilo potrebe. Čak je i Adina Lijuin s pažnjom slušala. Luk se mrštio, čas gledajući u njega, čas proučavajući reakcije naroda okupljenog u sobi.
„Znam da nije trebalo da uhapse Nati i Alsbet i sve ostale“, odgovori Vit, „ali s tim je završeno.“ Protrljao je rukom ćelavo teme, pa zabrinuto pogledao Abela. „Osim što ih treba naterati da ih sve oslobode, mislim. Od onda nikoga nisu uhapsili, tako sam čuo.“
