U strepnji ili ne, Bair nije oklevala da trgne i njegovu desnicu iznad glave i glasno objavi: „Gledajte dosad neviđeno. Izabran je Kar’a’karn, poglavar nad poglavarima. Sin Device je sa zorom došao iz Ruideana da, kako je prorečeno, ujedini Aijele! Proročanstvo počinje da se ostvaruje!“
Ostali Aijeli uopšte nisu postupili onako kako je Rand zamišljao. Kuladin je zurio u njega s još većom mržnjom nego pre, ako je to ikako moguće, pa na kraju saskoči s grebena, ode uzbrdo i nestade u šatorima Šaidoa. Šaidoi počeše da se raštrkavaju, zagonetno zagledajući Randa dok se naposletku ne sliše u svoje šatore. Hern i ratnici septe Džindo, uz neznatno oklevanje, učiniše isto. Posle nekoliko trenutaka, ostao je samo Ruark, zabrinutog lica. Lan priđe poglavaru klana; Zaštitnik je izgledao kao da ne primećuje Randa. Rand nije bio siguran šta bi trebalo da se dogodi, ali ovo zasigurno nije očekivao.
„Spaljen da sam!“, promuca Met. Tek je sada, izgleda, primetio da mu je mešina s vodom u rukama. Istrgao je čep, podigao je visoko i pustio da mu voda zapljusne lice koliko i usta. Kada ju je konačno spustio, ponovo je pogledao belege na Randovim rukama i odmahnu glavom, ponovivši: „Spaljen da sam!“ Gurnuo je mokru kožu prema njemu.
Rand je potišteno gledao u Aijele, ali beše više nego rad da pije. Toliko je bio žedan da su mu prvi gutljaji ozledili grlo.
„Šta se desilo s tobom?“, htela je Egvena da zna. „Je li te Muradin napao?“
„Zabranjeno je pričati o onome što se zbiva u Ruideanu“, preseče je Bair.
„Nije Muradin“, odgovori Rand. „Gde je Moiraina? Mislio sam da će nas ona prva dočekati.“ Protrljao je lice; crne ljuskice sasušene krvi ostajale su mu na ruci. „Ovoga puta se neću ljutiti ako me ne zamoli pre nego što me isceli.“
„Ni ja“, prokresta Met. Zanosio se, naslanjajući se na koplje i stežući čelo dlanom. „Mozak mi se okreće.“
Egvena se namršti. „Valjda je još u Ruideanu. Ali ako ste vi konačno izašli, možda će i ona. Pošla je odmah za vama. I Avijenda. Toliko vas dugo nije bilo.“
„Moiraina otišla u Ruidean?“, s nevericom upita Rand. „I
„Ovo je sedmi dan“, odgovori ona. „Sedmi dan otkad ste svi sišli u dolinu. “
Mešina mu ispade iz ruku. Seana je ščepa sa zemlje, ne dozvolivši da se više od nekoliko kapi, tako dragocenih u Pustari, prolije niz kamenitu padinu. Rand skoro da to nije ni primetio. Sedam dana. Štošta se moglo dogoditi za sedam dana.
Svi su piljili u njega, čak i Ruark i Met, s jasno ocrtanom brigom na licu. Uz oprez. Nikakvo čudo. Ko bi mogao znati šta će sledeće da uradi, ili koliko mu je zdravog razuma ostalo? Jedino se Lanov mrgodni, nesalomivi izraz nije menjao.
„Rekao sam ti da je ono bila Avijenda, Rande. Gola kao od majke rođena.“ Metov glas je bolno škripao, a noge mu behu spremne da otkažu.
„Kada đe se Moiraina vratiti?“, upita Rand. Ako je ušla u isto vreme, trebalo bi uskoro da se vrati.
„Ako ne dođe do desetog dana“, odgovori Bair, „neće nikad. Niko se nije vratio posle deset dana.“
Možda još tri dana. Još tri dana, a već je izgubio sedam.
Amis i Melaina su se zgledale, kako je njemu izgledalo, s kajanjem.
„Naše staze odvele su nas drugde“, žalosno kaza Amis.
„Ima Mudrih koje bi mogle učiniti to što tražiš, ili slično, ali mi nismo takve.“
„Kako to mislite?“, ljutito je prasnuo. „Usmeravate kao Aes Sedai. Zašto ne umete da Lečite kao one? Ionako niste želele da on ide u Ruidean. Mislite da sad možete dozvoliti da umre zbog toga?“
„Preživeću ja“, reče Met, ali žmurio je od bola.
Egvena položi dlan na Randovu ruku. „Ne umeju sve Aes Sedai da Leče podjednako dobro“, kaza umirujućim glasom. „Sve najbolje lekarke su Žuti ađah. Šerijam, nadzornica polaznica, ne ume da isceli ništa teže od modrice ili male posekotine. Ne postoje dve žene sa istovetnim Talentima ili veštinama.“
