„Promena“, prozbori Ruark. „Znaš da on donosi promenu, Amis. Pitamo se kakvu i kako, i po tome smo nalik deci ostavljenoj u mraku. Pošto tako mora biti, neka započne sada. Niko od poglavara klanova s kojima sam pričao nije gledao potpuno istim očima, Rande, niti je video potpuno isto, sve do deljenja vode i sastanka gde je stvoren Sporazum Ruideana. Ne znam je li s Mudrima isto, ali pretpostavljam da jeste. Mislim da su u pitanju krvne veze. Verujem da sam ja gledao očima svojih predaka, a ti svojih.“
Pogledi Amis i ostalih Mudrih besneli su u sumornoj, teskobnoj tišini. Met i Egvena zurili su podjednako zbunjeno. Jedino Lan ih uopšte nije čuo; njegov pogled bio je usmeren nekud unutra, bez sumnje u brizi za Moirainom.
Rand se i sam osetio pomalo neobično. Gledati očima predaka. Već neko vreme bio je svestan da Tam al’Tor nije zaista njegov otac, već da su ga pronašli kao novorođenče na obroncima Zmaj-planine nakon poslednje velike bitke Aijelskog rata. Novorođenče kraj mrtve majke, Device koplja- Kada je zahtevao da mu dozvole pristup u Ruidean, tvrdio je da u njemu teče krv Aijela, ali činjenice su tek sada doprle do njega. Njegovi preci. Aijeli.
„Onda si video sam početak izgradnje Ruideana, takođe“, reče. „I dve Aes Sedai. Ti... čuo si šta je jedna od njih rekla.“
„Čuo sam.“ Ruark je bio pomiren sa sudbinom, kao čovek koji je saznao da će ostati bez noge. „Znam.“
Rand promeni temu. „Šta je bilo ono ’deljenje vode’?“
Poglavar klana iznenađeno izvi obrve. „Nije ti poznato? Pa ipak, ne vidim otkud bi i bilo; nisi odrastao uz te priče. Najstarije povesti govore da je, od dana u koji je započelo Slamanje sveta do dana kada smo prvi put kročili u Trostruku zemlju, postojao samo jedan narod koji nas nije napadao. Jedan narod nam je dozvoljavao da se poslužimo vodom kada nam je bila neophodna. Dugo nam je trebalo da otkrijemo ko su oni bili. S tim je sada svršeno. Obećanje mira je uništeno; ubice drveća pljunuli su nas u lice.“
„Kairhijen“, reče Rand. „Govoriš o Kairhijenu i Avendoralderi, i Lamanu koji je sasekao Drvo.“
„Laman je kažnjen smrću“, bezosećajno kaza Ruark. „Gotovo je s prekršiteljima zaveta.“ Iskosa je pogledao Randa. „Neki, poput Kuladina, uzimaju to kao dokaz da ne možemo verovati nikome osim Aijela. Delom te i zbog toga mrzi. Delom. Tvoje lice i krv shvatiće kao laž. Ili će bar tako tvrditi.“
Rand odmahnu glavom. Moiraina je povremeno govorila o zamršenosti Čipke doba, Šare doba, koju nitima ljudskih života tka Točak vremena. Da preci Kairhijenjana pre tri hiljade godina nisu dali Aijelima vodu, Kairhijen nikada ne bi dobio pravo da koristi Put svile preko Pustare, niti bi dobio izdanak Avendesore u znak zaveta. Bez zaveta, kralj Laman ne bi posekao nikakvo Drvo; ne bi bilo Aijelskog rata; naposletku, on se ne bi rodio na obroncima Zmaj-planine, ne bi bio odnesen u Dve Reke i odgajen tamo. Koliko li je još takvih trenutaka bilo, kada bi jedna odluka na ovaj ili onaj način hiljadama godina uticala na tkanje Šare? Hiljadu puta hiljadu sićušnih tačaka razgranavan ja, i još hiljadu puta toliko, a sve su razvlačile Šaru u drugačiju mustru. Sam po sebi, bio je tačka grananja, kao možda i Met i Perin. Ono što će oni učiniti, i ono što neće, odaslaće talase u budućnost, u predstojeća Doba.
Pogledao je Meta, koji je šepao uzbrdo postapajući se kopljem, pognu. te glave, žmirkajući od bola.
Pred niskim, neograđenim šatorima Mudrih, žene se sagnuše i uđoše mrmljajući o vodi i hladu. Praktično su uvukle Meta sa sobom; bio je to dokaz siline bola u njegovoj glavi i grlu – ne samo da je bio poslušan, nego pri tom nije ni zucnuo.
Rand pođe za njima, ali ga Lan uhvati za rame. „Jesi li je video tamo?“, upita Zaštitnik.
„Ne, Lane. Žao mi je, ali nisam. Ako iko može bezbedno da izađe, to je ona.“
Lan jeknu i pusti ga. „Čuvaj se Kuladina, Rande. Viđao sam, takve i ranije. Slavoljublje mu gori u utrobi. Žrtvovao bi ceo svet samo da mu se želja ispuni.“
„Aan’alein govori istinu“, prozbori Ruark. „Zmajevi na tvojim rukama biće nebitni ako pogineš pre nego što poglavari klanova doznaju za njih. Postaraću se da neki od Hernovih Džindoa uvek budu kraj tebe, dok ne stignemo do Hladnih stena. Kuladin će verovatno čak i tada pokušati da napravi nevolje. Bar Šaidoi će ga slediti, a možda i još neki. Proročanstvo Ruideana kaže da su te odgajali tuđini, ali Kuladin možda neće biti jedini koji u tebi vidi samo mokrozemca.“
„Trudiću se da pazim leđa“, procedi Rand. Kada bi neko u pričama ispunio proročanstvo, svi bi povikali „Gle!“ ili nešto slično, i to bi bilo to, izuzev obračuna s nevaljalcima. Život izgleda nije takav.
