Njen glas ga je razdraživao. Nije on zlovoljno dete koje treba vaspitavati. Smrknuto odmeri Mudre. Bilo da nisu mogle, ili nisu htele, Met i on moraće da sačekaju Moirainu. Ako je nije usmrtio onaj klobuk zla, ona stvorenja iz prašine. Mora da se do sada raspao, ni onaj u Tiru nije trajao večno.
„Imamo trave i masti“, reče Seana. „Sklonite se sa sunca pa ćemo se pobrinuti za vaše rane.“
„Sa sunca“, promrsi Rand. „Dabome.“ Ponašao se prostački, ali nije ga bilo briga. Zašto je Moiraina otišla u Ruidean? Nije verovao da bi prestala da ga gura u pravcu koji smatra najboljim, pa neka Mračni nosi njegovo mišljenje. Ako je bila tamo, da li je nekako mogla da utiče na ono što je video? Da to nekako izmeni? Da je samo znala kakve su mu namere... Krenuo je prema šatorima Džindoa – Kuladinovi ljudi mu verovatno ne bi ponudili mesto za odmor – ali Amis ga okrenu prema nešto daljoj visoravni, gde su stajali šatori Mudrih. „Možda im još uvek ne bi bilo prijatno uz tebe“, rekla je. Ruark, pristižući ih, klimnu glavom.
Melaina pogleda Lana. „Ovo nije tvoj posao, Aan’aleine. Ti i Ruark ćete povesti Metrima i...“
„Ne“, upade Rand. „Želim da budu uz mene.“ Delom zato što je tražio odgovore od poglavara klana, delom iz čiste tvrdoglavosti. Ove Mudre bile su spremne da ga vode na uzici, baš kao Moiraina. Na pamet mu nije padalo da im to dozvoli. Zgledale su se, pa klimnuše, kao da prihvataju zapovest. Ako su mislile da će napraviti od njega poslušnog dečka dajući mu slatkiš, varale su se. „Pomislio sam kako bi ti trebalo da budeš s Moirainom“, rekao je Lanu, ne obazirući se na Mudre i njihovo klimanje.
Preko Zaštitnikovog lica sevnu rumenilo. „Mudre su uspele da prikriju njen odlazak skoro do zalaska sunca“, stisnutim glasom je odgovorio. „Onda su me... ubedile da ne bi bilo svrhe da je sledim. Rekle su da je ionako ne bih pronašao dok sama ne pođe natrag, te da joj ni tad ne bih bio potreban. Više nisam siguran da je dobro što sam ih poslušao.“
„Poslušao!“, frknu Melaina. Narukvice od zlata i slonovače zveckale su dok je nervozno nameštala šal. „Pa se ti nadaj da će muškarac nekad zvučati pametno. Ti bi skoro sigurno poginuo, a veoma verovatno bi ubio i nju.“
„Melaina i ja smo morale da ga držimo sputanog pola noći, dok najzad nije pristao da nas sasluša“, reče Amis. Njen blagi osmeh beše pomalo razdragan, pomalo gorak.
Lanovo lice kao da je bilo gromovima isklesano u kišnim oblacima. Nije čudo, budući da su Mudre koristile Moć na njemu. Šta je Moiraina tražila tamo?
„Ruarče“, reče Rand, „kako da ujedinim Aijele? Ne žele čak ni da me pogledaju.“ Podigao je svoje ogoljene podlaktice na trenutak; krljušti Zmajeva bleštale su pod nemilosrdnim suncem. „Ovo znači da sam Onaj Koji Dolazi sa Zorom, ali čim sam to pokazao, svi su isparili.“
„Nije isto znati da će proročanstvo jednog dana postati stvarnost“, polako je govorio poglavar klana, „i videti početak tog ostvarenja sopstvenim očima. Rečeno je da ćeš ponovo stvoriti jedan narod od klenova, kao što je nekada bilo; ali mi se borimo jedni protiv drugih skoro podjednako dugo koliko i protiv ostatka sveta. A za neke od nas to nije sve.“
„Ne!“, viknu Melaina, s pogledom poput zelenog čelika. „Ne pričaj ništa dok ne oteraš Aan’aleina i Metrima. I ti moraš da ideš, Egvena,“
„Nije dozvoljeno“, nastavi Amis tek malo tišim glasom, „govoriti o onome što se događa u Ruideanu ni sa kim osim sa onima koji su tamo bili.“ Možda još malo tiše. „Malo ih, čak i među njima, priča o tome, i to retko.“
„Mislim da ću promeniti ono što je dozvoljeno i što nije“, hladno im odgovori Rand. „Privikavajte se na to.“ Ču Egvenu kako mrmlja da bi mu trebalo iščupati uši i isceri joj se. „Egvena takođe može da ostane, pošto je tako ljubazno zamolila.“ Ona mu se isplazi, pa se zacrvene čim je shvatila šta je uradila.
