Dolazak Senke полностью

U šatoru je Met, bez kaputa i košulje, već sedeo nar jastučiću sa zlatnim kićankama. Žena u beloj odori sa kapuljačom dovršila je brisanje krvi s njegovog lica, pa je prešla na prsa. Amis je kolenima stezala kameni avan i mešala nekakvu pomadu uz pomoć tučka, dok su Bair i Seana, glavu uz glavu, nadgledale kuvanje nekog bilja u loncu ključale vode.

Melaina namršteno pogleda Lana i Ruarka, pa prostreli Randa hladnim zelenim očima. „Skini se do pojasa“, odsečno kaza. „Posekotine na glavi ti ne izgledaju previše opasno, ali hoću da vidim zbog čega si se povio.“ Udarila je u mali bakreni gong, i još jedna u belo odevena žena uđe kroz stražnji ulaz šatora, noseći srebrnu zdelu iz koje se dizala para i preko ruke prebačene komade platna.

Rand se spusti na jedan jastuk, nagnavši se da sedne uspravno. „Nije to ništa vredno brige“, uveravao ju je. Druga žena u belom pažljivo sede kraj njega, ne dozvoljavajući mu da uzme vlažnu krpu koju je iscedila nad zdelom, i nežno poče da mu briše lice. Pitao se ko bi ona mogla biti. Izgledala je kao Aijelka, ali se izvesno nije ponašala tako. Njene sive oči sadržale su nesalomivu krotkost.

„To je stara rana“, reče Egvena suncokosoj Mudroj. „Moiraina nikada nije uspela da je propisno zaleči.“ Pogledom je dala Randu do znanja da je, bar u ime pristojnosti, trebalo i sam da kaže toliko. Ipak, sudeći po tome kako su se Mudre zgledale, zaključio je da je ona već rekla dovoljno. Rana koju Aes Sedai nije mogla Izlečiti; za njih je to bila zagonetka. Izgledalo mu je da Moiraina o njemu zna više od njega samog i nije mu bilo lako da se nosi s njom. Možda bi mu s Mudrima bilo lakše ako ih drži u neznanju.

Met se bolno mrštio dok mu je Amis utrljavala mast u rasekotine na grudima. Ako je osećaj imalo nalik mirisu, pomislio je Rand, razumljivo je zašto se steže. Bair gurnu srebrnu šolju pred Meta. „Pij, mladiću. Ako išta može da ti izleči glavobolju, to je korenje timsina i srebrenlist.

Progutao je sve bez trunke oklevanja; potom se strese, kriveći lice. „Ukusno je koliko i unutrašnjost mojih čizama.“ Ipak se, u sedećem stavu, naklonio dovoljno učtivo, izuzme Ii se razgolićenost, da prođe kao Tairenac. Iznenadni osmeh je malo pokvario utisak. „Zahvaljujem, Mudra. Neću ni da pitam da li ste dodale neki sastojak da bi ukus bio tako... nezaboravan.”

Bair i Seana se tiho nasmejaše, možda zato što jesu – ili obratno, ali Met je očito, kao i obično, uspeo da pronađe put do milosti žena. Čak mu se i Melaina časkom nasmešila.

„Ruarče“, progovori Rand, „ako Kuladin namerava da stvara poteškoće, moram ići korak ispred njega. Kako da obavestim ostale poglavare klanova? O meni. O ovima/’ Pridigao je ruke sa Zmajevima-blizancima. Žena u beloj odori kraj njega trudila se da ne gleda u njih.

„Ne postoji nikakav predodređeni običaj“, odgovori Ruark. „Kako bi i mogao postojati za nešto što će se dogoditi samo jednom? Ako se mora održati sastanak poglavara klanova, postoje mesta gde važe stvari poput Mira Ruideana. Najbliže Hladnim stenama, najbliže Ruideanu, bio bi Alkair Dal. Tamo možeš pokazati dokaze poglavarima klanova i septi.“

„Al’kair Dal?“, upita Met, dajući rečima neznatno drugačiji naglasak. „Zlatni pehar?“

Ruark klimnu glavom. „Okrugli kanjon, premda nema nikakve veze sa zlatom. Na jednom njegovom kraju nalazi se zaravan, odakle se govornik može obraćati celom kanjonu a da i ne povisi glas.“

Rand se namršti gledajući Zmajeve na podlakticama. Nije bio jedini koji je iz Ruideana izašao s nekom vrstom belega. Met je već sada znao daleko više od nekoliko nasumičnih reči Starog jezika. Od izlaska iz Ruideana, sve je razumeo, mada toga očito nije bio svestan. Egvena je gledala Meta. Zamišljeno. Provela je previše vremena u društvu Aes Sedai.

„Ruarče, možeš li poslati poruke ostalim poglavarima klanova?“, upita. „Koliko će vremena biti potrebno da ih sve pozovemo u Alkair Dal? Kako se možemo osigurati da svi dođu?“

„Glasnicima bi bile potrebne nedelje, i još mnogo nedelja dok se svi okupe.“ Ruark rukom pokaza sve četiri Mudre. „One se mogu javiti svim poglavarima klanova u snu, za samo jednu noć, i poglavarima septi. I svim Mudrima, da nijedan muškarac ne pomisli da je u pitanju običan san.“

„Raduje me što si ubeđen da možemo pomerati planine, hlade moga srca“, procedi Amis, sedajući sa svojom mašću pored Randa. „Ali to nije istina. Trebalo bi nekoliko noći da se učini to što predlažeš, i to bez imalo odmora.“

Rand joj uhvati ruku baš kada je krenula da mu u obraz utrlja smesu oštrog mirisa. „Hoćete li to uraditi?“

„Zar si tako nestrpljiv da nas uništiš?“, upita ona, i smesta zažali, grizući se za usnu, dok je žena u belom s druge strane ustuknula.

Melaina dvaput pljesnu dlanom o dlan. „Ostavite nas“, oštro zapovedi, a žene u belom napustiše šator noseći svoje zdele i tkanine i klanjajući se.