„Džanduin? Moj otac?“
„Da“, odgovori Seana. „Bio je poglavar Taardada, najmlađi do tada. Ipak, zračio je izvesnom moći. Ljudi su ga slušali i bili voljni da ga slede, čak i oni izvan njegovog klana. Okončao je dvogodišnju krvnu zavadu Taardada i Nakaija, i skovao savez ne samo s Nakairaa, već i sa Rejnima, s kojima je takođe bio na ivici krvne zavade. Zamalo da uspe da pomiri Saarade i Gošijene, takođe, a mogao je sprečiti i Lamana da poseče Drvo. Iako tako mlad, on je bio taj koji je poveo Taardade, Nakaije, Rejne i Saarade da naplate Lamanu cenu u krvi.“
Bio. Dakle, i on je sada mrtav. Egvenino lice pokazivalo je sažaljenje. Rand se nije obazirao; nije tražio sažaljenje. Kako bi osećao gubitak ljudi koje nikada nije upoznao? Pa ipak, osećao je. „Kako je Džanduin poginuo?“
Mudre se neodlučno zgledaše. Najzad, Amis odgovori: „Počinjala je treća godina potrage za Lamanom kada je Šaijela saznala da je trudna. Po zakonu, trebalo je da se vrati u Trostruku zemlju. Devica mora da spusti koplje ako nosi dete. Ali Džanduin nije mogao ništa da joj zabrani; da mu je zatražila ogrlicu od meseca, pokušao bi da joj je dobavi. Tako je ostala, i u poslednjoj bici, pred Tar Valonom, bila je izgubljena, s detetom. Džanduin je zažalio što je nije naterao da poštuje zakone.“
„Napustio je mesto poglavara klana“, nastavi Bair. „Bio je prvi koji je to ikad učinio. Rečeno mu je da ne sme, ali on je jednostavno otišao. Otišao je ka severu, sa mladićima, da lovi Troloke i Mirdraale u Pustoši. Tako nešto rade samo divlji mladići i Device s manje pameti od koze. Međutim, oni koji su se vratili rekli su da ga je usmrtila čovečija ruka. Kazali su da je Džanduin u ubici video Šaijelin lik, i da nije ni podigao koplje kada ga je čovek probo.“
Mrtvi dakle. Oboje su mrtvi. Nikada neće prestati da voli Tama, niti da ga smatra ocem, ali žalio je što bar jednom nije video Džanduina i Šaijelu.
Egvena je pokušala da ga uteši, naravno, na ženski način. Nemoguće je bilo naterati je da shvati da je izgubio nešto što nikada nije bilo njegovo. Na mestu sećanja na roditelje stajao je blagi smeh Tama al’Tora i mutnija uspomena na nežne ruke Kari al’Tor. To je bilo sve što bi iko mogao poželeti ili us trebati. Izgledala je razočarano, čak i malo razljućeno njegovim ponašanjem, a Mudre su po svoj prilici delile njena osećanja, od Bairinog otvorenog negodovanja do Melaininog uvređenog šmrkanja i razmahivanja šalom. Žene to nikada nisu shvatale. Ruark, Lan i Met jesu; ostavili su ga na miru, kao što je i želeo.
Iz nekog razloga, kada je na Melaininu naredbu doneta hrana, nije osećao glad, te ode da legne kraj izlaza iz šatora, nalakćen na jedno jastuče, i da posmatra padinu i u maglu umotan grad. Senke su izgarale, a dolina i okolne planine topile se pod suncem. Vazduh koji se ulivao u šator kao da je dopirao iz otvorene pećnice.
Posle izvesnog vremena, prišao mu je Met, odeven u čistu košulju. Seo je kraj njega ne progovarajući, zagledan u dolinu, s neobičnim kopljem naslonjenim na koleno. Povremeno je opipavao iskošene zapise na crnoj držalji.
„Kako tvoja glava?“, upita Rand, na šta se Met trže.
„Više me... ne boli.“ Otrgao je prste od zapisa i namerno skrstio ruke u krilu. „Barem ne onoliko. Šta god da su zamešale, upalilo je “
Ponovo je zamukao, i Rand ga ostavi. Ni sam nije želeo da govori. Skoro da je osećao kako vreme otiče, kako zrna peska propadaju kroz peščani sat, nikad sporije. Ali u isto vreme, sve se treslo, pesak je bio spreman da se rasprši u oluji. Glupost. Samo ga je opila namreškana vrelina i isparenja golih planinskih stena. Poglavari klanova ne bi prispeli do Alkair Dala dan ranije ni kada bi se Moiraina u ovom trenu stvorila kraj njega. Oni su ionako samo deo, i to možda najnevažniji. Nešto kasnije, primeti Lana kako, ne mareći za sunce, čuči na istom onom granitnom grebenu gde ga je Kuladin sačekao. Zaštitnik je takođe posmatrao dolinu. Još jedan čovek kome nije do priče.
Rand je odbio i ručak, premda su Egvena i ostale Mudre na smenu pokušavale da ga ubede da jede. Bar na oko, prilično su mirno podnosile njegovo odbijanje, ali kada je predložio da se vrati u Ruidean da potraži Moirainu i Avijendu – Melaina je prasnula.
„Budalasti čoveče! Nijedan muškarac ne može dva puta uči u Ruidean. Čak ni ti to ne bi preživeo. Ma, umri od gladi ako želiš!“ Gađala ga je u glavu polovinom pogače. Met je uhvati u vazduhu i smireno poče da jede.
„Zašto želiš da ostanem živ?“, upita Rand. „Znate šta je ona Aes Sedai rekla ispred Ruideana. Uništiću vas. Zašto ne kujete s Kuladinom zaveru da me smaknete?“ Met se zagrcnu, a Egvena se podboči spremna da mu održi predavanje, ali Rand je pažnju prikovao na Melainu. Umesto odgovora, uputila mu je užaren pogled i izašla iz šatora.
Bair bese ta koja je odgovorila. „Svi misle da poznaju Proročanstvo Ruideana, ali sve što znaju jesu pokolenjima prenošene reči Mudrih i poglavara. Nisu to laži, ali nije ni cela istina. Istina bi mogla slomiti i najjačeg čoveka.“
„Šta je cela istina?“
