Kći naslednica poskoči, a kada se prizemljila, okrenuta ka Egveni, bila je u čednoj bledozelenoj haljini s visokom vezenom kragnom i predugim rukavima. Bez minđuša. I alke u nosu. „Tako se oblače žene Morskog naroda kada plove“, objasnila je brže-bolje, strašno postiđena. „Htela sam da vidim kakav je osećaj, a ovo mi je izgledalo kao savršeno mesto. Svakako nisam mogla da probam na brodu.“
„Pa kakav je osećaj?“, radoznalo upita Egvena.
„Iskreno, hladno je.“ Elejna pređe pogledom preko stubova među kojima su bile. „Takođe imaš osećaj da svi zure u tebe, čak i ako nikoga nema.“ Najednom se nasmejala. „Jadni Tom i Džuilin. Većim delom vremena ne znaju kuda da gledaju. Pola posade čine žene.“
Egvena se promeškolji, i sama zagledajući stubove. Zaista je imala osećaj da ih neko posmatra. Bez sumnje, zato što su bile same u Kamenu. Niko ko može da pristupi Tel’aran’riodu ne bi očekivao da ovde nekoga pronađe. „Tom? Tom Merilin? I Džuilin Sandar? Oni su s tobom?“
„Oh, Egvena, Rand ih je poslao. Rand i Lan. Pa, u stvari, Moiraina je poslala Toma, ali Rand je poslao gazda Sandara. Da nam pomognu. Ninaeva je prilično uznemirena, zbog Lana, mada naravno ništa ne pominje.“
Egvena prikri smešak. Ninaeva je uznemirena? Elejnino lice je sijalo od ponosa, a haljina joj se ponovo promenila, u jednu s mnogo otvorenijim vratom, što očigledno nije ni primetila. Ter’angreal u obliku izuvijanog kamenog prstena pomagao je kćeri naslednici da pronađe Svet snova podjednako lako kao i Egvena, ali nije podrazumevao upravljanje njime. Na tome se moralo raditi. Zalutale misli – na primer, kako bi želela da izgleda pred Random – još su mogle menjati stvari oko Elejne.
„Kako je on?“ U Elejninom glasu mešale su se usiljena opuštenost i strepnja.
„Dobro je“, odvrati Egvena. „Mislim da jeste.“ Dala joj je opširan izveštaj. Od Putokamenova do Ruideana – sve što je čula, sve što je uspela da zaključi iz priče o gledanju očima predaka, o čudnom stvorenju sa Zmajevog barjaka koje je označilo Randove ruke, o Bairinom priznanju da on nosi prokletstvo za Aijele, o okupljanju poglavara klanova u Alkair Dalu. Amis i ostale Mudre su verovatno već sada radile na tome; svim srcem je želela da bude tako. Prepričala je čak i neobičnu povest o Randovim pravim roditeljima, u skraćenom obliku. „Ipak, nisam sigurna. Od tada se ponaša čudnije nego ikad, a ni Met ne zaostaje previše. Mislim, nije skrenuo s uma, ali... Težak je kao Ruark ili Lan, bar na neki način; možda i teži. Osećam da kuje nekakav plan – nešto što želi da sakrije od svih – i žuri da to ostvari. To je zabrinjavajuće. Ponekad mi se čini da on više ne vidi ljude, već figure u igri kamenova.“
Elejna nije izgledala zabrinuto, bar ne time, u svakom slučaju. „On je to što jeste, Egvena. Kralj ili vojskovođa često ne može priuštiti sebi da gleda ljude kao ljude. Ako vladar mora da učini ono što je pravo u ime naroda, biće vremena kada će neki trpeti zarad dobrobiti većine. Rand je kralj, Egvena, čak i bez države, ako ne računamo Tir, naravno; i ako ne čini ništa da ne bi nikoga povredio, na kraju će povrediti sve.“
Egvena šmrknu. Možda je to imalo smisla, ali nije joj se dopadalo. Ljudi su ljudi, i tako se moraju posmatrati. „To nije sve. Neke od Mudrih umeju da usmeravaju. Ne znam koliko ih je, ali čini mi se da nisu baš malobrojne. Po onome što mi je Amis rekla, pronalaze svaku ženu kojoj je iskra urođena.“ Nijedna Aijelka nije stradala trudeći se da sama savlada usmeravanje a da i ne zna šta čini; među Aijelima nije bilo divljakuša. Muškarci koji bi otkrili da mogu usmeravati suočavali su se s turobnijom sudbinom; odlazili bi na sever, u Veliku pustoš, možda i dalje, do Spaljene zemlje i Šajol Gula. Govorili su da odlaze da ubiju Mračnog, Niko od njih ne bi preživeo dovoljno dugo da oseti ludilo. „Avijenda, kako se ispostavilo, ima iskru. Čini mi se da će biti veoma moćna. Amis deli moje mišljenje.“
„Avijenda“, zamišljeno kaza Elejna. „Naravno. Trebalo je da znam. S Jorinom sam osetila istovetnu bliskost na prvi pogled kao i s njom. I s tobom, kad smo već kod toga.“
„S Jorinom?“
Elejna se namrgodi. „Obećala sam da ću čuvati njenu tajnu, a već prvom prilikom mi se jezik omakao. Pa, valjda nećeš nauditi njenim sestrama i njoj. Jorina je Vetrotragač na
